Пише: Elijah J. Magnier
Суочена са овим санкцијама, Исламска Република одбија да се поклони америчким диктатима. За разлику од других блискоисточних земаља, које се вољно подвргавају Трамповој уцени и злостављању, Иран каже “не”. Зашто? Како Иран може да учини оно што би Саудијска Арабија и друге регионалне силе могле да учине али неће?
Иран производи сопствене тенкове, ракете, подморнице и члан је глобалног клуба земаља способних за нуклеарни развој.
Иран има јаке савезнике у Либану, Сирији, Ираку, Палестини, Авганистану и Јемену и може се ослонити на њих у случају учествовања у било ком рату наметнутом Техерану, чак и оном који би наметнуле САД.
Иран има демократски изабране чланове парламента и председника који служи четворогодишњи мандат и има право на обнављање једног мандата, ако победи путем гласачког листића, за разлику од арапских држава које имају доживотне председнике или наслеђене монархије.
Иран се суочава са америчким санкцијама више од 40 година, а не покорава се америчким захтевима. Суочио се са САД-ом у многим ратним подручјима широм Блиског истока и недавно је оборио дрон како би послао јасну поруку да је спреман да се суочи са ратом и његовим последицама, ако му се рат наметне.
Иран је спреман да плати цену одбране свог ваздушног простора, воде и земљишта; неће бити компромиса у вези са било каквим кршењем његовог суверенитета чак и од стране суперсиле попут САД-а. Иран шаље поруку САД-у, њеном главном савезнику Израелу и свим земљама Блиског истока: оштро ће узвратити против сваке агресије.
Иран се не боји покушаја промене режима, јер је његов изборни систем у рукама народа.
Ситуација у Ирану не би требало да буде јединствена или изненађујућа. Природно је имати демократске институције. Нормално је да земља има савезнике спремне да стоје и пруже подршку када је то потребно.
Нормално је за сваку земљу да употреби силу, када је то неопходно, да брани свој суверенитет и заштити своје границе. Грађани подржавају своју владу и оружане снаге када бране земљу од агресије и када њихови владари доносе тешке и храбре одлуке.
У Ирану нема гласова који би позивали на пад тренутног режима, упркос америчком “максималном притиску”. Ирански председник је одговорио “максималним стрпљењем” 14 месеци пре него што је предузео први законски корак, да се делимично повуче из нуклеарног споразума.
Рохани је затим кренуо ка “конфронтацијској стратегији” и на крају је усвојио “стратегију истог одговора” против сваког напада. Иранци су уједињени, без обзира на етничку припадност, стоје иза својих вођа и против САД-а. Трамп је успео да уједини прагматике и радикале под једном заставом, против њега.
Европа је пожурила да игра улогу посредника у неуспелом покушају ублажавања тензија између САД и Ирана. Иран је Европи наметнуо осмишљавање новог платног система, ИНСТЕКС, без обзира на недостатак ефикасности. ИНСТЕКС показује вољу европских лидера да олакшају Ирану како би зауставили његову производњу нуклеарних бомби. То је значајан европски напор.
Иран се неће одрећи својих ракетних способности јер су они једини одбрамбени механизам и потенцијал. Иран је спреман за рат; неће напустити производњу и развој ракета. Он је испоручио многе од ових ракетних механизама савезницима у Палестини, Либану, Сирији, Ираку и Јемену.
И последње, али не и најмање важно, Иран одбацује план који Трамп покушава да наметне Палестинцима: захтев да продају своју територију за шачицу долара.
Одговор Ирана на америчку стратегију уцењивања ствара утисак да овај свет само поштује и разуме оне који манифестују снагу и одбијају да се подвргну присили.
Западна војна алијанса пуца из свих оружја, оптужује СПЦ да шири руски утицај на Балкану! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
