Америка полако, али сигурно постаје кључни играч (одувек је то и била, само је сада званично) у дијалогу Београда и Приштине, али њено интересовање за Косово везано је за један од највећих аеродрома са простора СФРЈ.
Да, веровали или не Вашингтон је свој фокус на Косово преусмерио тек када је подземни војни аеродром Жељава уништен.
Ово чудо и понос некадашње ЈНА и СФРЈ у који је некадашња Југославија уложила огроман аеродром био је трећи аеродром тог типа у свету.
- Баш њега су Американци одредили као своју базу на Балкану. Ту су планирали Бондстил пре Бондстила. Он би наравно био и јачи и бољи. Ипак уништавањем Жељаве Вашингтон се окренуо ка Косову које је тако постало фокус њене политике, како спољашње тако и војне - каже саговорник из војних структура НАТО-а.
Према његовим речима Жељава је била идеална за транспорт робе, укопана у земљу, опасана армираним бетоном који би могао да издржи и најјаче ударе. Једноставно била је све што је Америци али и НАТО снагама у том моменту требало на Балкану.
Подземни војни аеродром Жељава испод Пљешевице код Бихаћа када је уништен 16. маја 1992. године од те експлозије затресао се читав Бихаћ и околина, а из обронака планине Пљешевице сукнули су пламен и дим, планина је горјела, пламен на хоризонту досезао је до самог неба, призор је био језив и нестваран, катаклизмички.
Пламена стихија и експлозије су уништиле један од највећих и најутврђенијих аеродрома у Европи, чија се вредност процењивала на 8 милијарди долара (званично, а незванично је много много више).
ЈНА је приликом повлачења активирала 56 тона експлозива у тунелима војног аеродома Жељава.
Овај објекат подсетимо имао је подземне галерије које су могле примити 120 авиона (МИГ-21) с посадама и комплетним арсеналом наоружања, а укупна дужина тунела у облику слова М износила је 3 и по километара.
Подземни аеродром могао је издржати израван удар атомског наоружања. Уз сопствене изворе струје и воде, као и залихе горива, људство аеродрома могло је 30 дана живети потпуно изоловано.
Градња дива у Пљешевици почела је 1955., а завршена 1968. Главни конструктор Драгослав Соботка проценио је вредност аеродрома на осам милијарди долара, иако су утрошена средства знатно већа.
Оно што је посебно погодовало Америци је чињеница да се подземни објекат, заједно са пистама 1, 3 и 4, налазио на хрватској страни границе, док су се само писте 2 и 5 налазиле у Бихаћу, односно БиХ. Тако да су две територије могле (САД) држати под контролом.
Из архива може се видети да је наредбу за уништење аеродрома дао начелник генералштаба оружаних снага СФРЈ генерал-пуковник Благоје Аџић, а она је издата 7. новембра 1991.
Зашто и како је створена Албанија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Еспресо
