Популација тог града, већином афроамеричка, била је дуго изложена загађеној води која је у себи садржала висок проценат олова - што је изузетно опасно и има далекосежне последнице на оне који су изложени овој материји. Власти нису ништа предузеле.
Повишени нивои олова у крви код деце повезани са низом заостатака у развоју и проблемима у понашању. Још злокобније, то би такође могло повец́ати криминал.
Кевин Друм и други су тврдили да је излагање олову изазвало високу стопу криминала током 1980-их и раних 1990-их. Иако су постојали сугестивни докази о повезаности те две појаве, аргумет у прилог томе у истраживачким круговима и политичким круговима није стекао много снаге. Међутим, тврдња да изложеност олову узрокује криминал недавно је постала много јача.
Хипотеза која повезује олово и криминал тврди да је изложеност олову у младом узрасту оставља децу са проблемима као што су потешкоц́е у учењу, АДХД и проблеми контроле импулса; и да ти проблеми узрокују да почине злочин као одрасли - нарочито насилни злочин.
Већ дуги низ година, главни извор олова у животној средини био је оловни бензин: издувни гасови из аутомобила таложили су се као прашина на путевима, али и на оближњем земљишту. Када је олово уклоњено из бензина, нивои олова у околини су пали, а деца су избегавала излагање олову који је изазвао ове развојне проблеме.
Око 20 година касније, када су та деца постала млади, стопа криминала је пала. То, тврде присталице ове идеје, објашњава тајанствени и упорни пад криминала који почиње почетком деведесетих у САД. То је интригантна идеја - поготово зато што немамо боље објашњење за велике пројене у стопама криминала током овог периода.
Неколико студија је пронашло корелације између излагања олову и криминала, на различитим нивоима географије (од насеља до нација). Али корелација, као што сви знамо до сада, не подразумева узрочност. Главни изазов у мерењу утицаја олова на криминал је да је излагање олову у високој корелацији са различитим индикаторима везаним за сиромаштво: лоше школе, лоша исхрана, лоша здравствена заштита, излагање другим токсинима из околине и тако даље. Ти други фактори могу независно утицати на криминал.
Изазов за економисте био је да одвоје ефекат излагања олову ефектима свих оних других ствари које су повезане са излагањем олову. Прави експеримент - где су нека деца насумично изабрана да би одрасла са високом изложеношћу оловом, а други не - не долази у обзир. Тако су економисти отишли у лов на природне експерименте - догађаје или политике које деле сличан профил деце. И нашли су их. Многи радови разматрају ефекте изложености олову према малолетничкој делинквенцији и стопи криминала, користец́и различите емпиријске приступе и друштвени контекст. Сви имају прихватљиве (али веома различите) контролне групе, и све указују на исти закључак: излагање олову доводи до великог повец́ања криминалног понашања.
Један од ових радова разматра ефекте изложености олову на градски криминал, користец́и податке из САД-а из раног двадесетог века. Аутори, Џејмс Феигенбаум и Кристофер Милер, приметили су да је један од примарних начина на који су појединци изложени олову током овог периода пијаћа вода која се пумпа преко оловних цеви. Али нису сви градови имали водеће цеви.
Ако је град био далеко од најближе рафинерије олова, вероватно би имале цеви направљене од другог материјала. Поређење места са и без оловних цеви могло би нам омогућити да проценимо утицај изложености олову криминалу, али бисмо се бринули да су места у близини рафинерија олова систематски различита на неки начин који би могао да збуни наше процене: можда су подложни вец́ем загађењу. или су богатији.
Да би се ово решило, аутори су искористили још једну занимљиву чињеницу: олово процури у воду када је вода кисела. Ово поставља леп природни експеримент који сортира иначе сличне градове у третиране и контролне групе које су нам потребне. Они који имају оловне цеви и киселу воду су третирана група (њихове популације су биле изложене олову у води за пиће). Контролне групе су градови са оловним цевима, али безкиселинске воде, и градови са киселом водом, али без оловних цеви.
Користећи овај експеримент, аутори процењују утицај изложености олову на стопе убистава које касне за 20 година (како би се деци дало време да одрасту). Они откривају да излагање популације води у својој води за пиће узрокује много веће стопе убистава 20 година касније, у односу на слична места где су деца избегавала такво излагање.
Ове нове студије нам пружају уверљиве доказе да ће трајна изложеност олову у заједницама широм земље имати дугорочне трошкове за друштво. Али они такође пружају доказе да можемо учинити нешто да помогнемо деци која су била изложена високим нивоима олова, и да су користи од таквих интервенција далеко веће од трошкова.
Прочитајте ОВДЕ какав је то хорор открио ФБИ.
Извор: espreso. rs/brookings. edu
