Тренд је настављен и у овој години, па је према званичној информацији коју је усвојио Савет министара БиХ, у прва четири месеца ове године потрошено, само из ИПА пројекта за подршку решавању мигрантске ситуације, скоро 5,5 милиона евра. Највећи део овог новца није се ни „очешао“ о буџет БиХ, него је директно усмерен Међународној организацији за миграције ИОМ, УНХЦР-у и другим организацијама које брину о мигрантима. Највећи део тог новца је, како се наводи, утрошен за смештај и исхрану миграната и избеглица и трошкове привремених кампова.

Највише је отишло на збрињавање миграната у Бихаћу односно Унско - санском кантону, који је већ две године на удару мигрантске кризе. Жене и деца са истока, који очајнички настоје да се домогну ЕУ, смештени су у Хотелу Седра код Цазина. Власник тог хотела, Халил Бајрамовић, наплаћује за кирију 50.000 КМ месечно.

 - Имам уговор са ИОМ-ом, све је уредно, они ми плаћају директно, да је плаћање преко буџета, питање је да ли бих пристао. Са државом БиХ никад не знаш на чему си, ни да ли ћеш икад наплатити уговорено – каже Бајрамовић.

Од почетка прошле године у БиХ је откривено скоро 35.000 илегалних миграната, а у Унско - санском кантону, тренутно их, према проценама кантоналне полиције, борави скоро 5.000, од чега 3.500 у привременим мигранским центрима.

- Ко све зарађује на тим људима, на законит или мање законит начин кантонална полиција не може поуздано утврдити, али искуство показује да зарађују многи, од пекара и таксиста до међународних криумчара – каже Але Шиљдедић, портпарол управе полиције МУП Унаско - санског кантона.

Наводи да је у првој половини ове године у Бихаћ и околину прстигло око 17.000 миграната, од чега око 10.000 талго возом из Сарајева.

- Нема дана да возом не дође бар 100 миграната, а сви они плате карту – каже Шиљдедић.

На превозу зарађују и таксисти, па и обични грађани који их превозе у својим аутомобилима, јер су мигранти, поготово кад добију „дојаву“ да полиција дочекује возове, спремни да плате и по 50 евра по особи са стотинак километара пута. Они који неовлаштено превозе мигранте, ако их заустави полиција, обично кажу да су то стопери, које су они повезли из „хуманих разлога“.

 Посебно се плаћа информација, којим возом или аутобусом се најлакше стиже до локација погодних за илегални прелазак граница, а пребацивање преко границе, је, наравно, најскупље.

Према причама појединих миграната, који су у Бихаћ стигли из Србије, за долазак у Лозницу, Мали Зворник, Љубовију или неко друго погранично место на Дрини из других градова Србије најчешће се користе поподневни аутобуси. Ту се чека ноћ илегални прелазак, који кошта најмање 1.000 евра по особи, пише Српскаинфо.

Наплаћује се и пролазак кроз БиХ, али су цене мање, док пребацивање у Хрватску кошта око 2.000 евра, с тим да нико не гарантује успех, тако да су неки мигранти у Бихаћу тврде да су покушавали и по 10 или 20 пута да се домогну ЕУ. Чак и за прелазак пешице кроз шуму и шикару наплаћује се по неколико сотина евра.

- Мрежа криумчара је права мафијашка хоботница, они су повезани од истока Турске до Бихача и Трста, али то је проблем са којим се не може носити локална полиција, него Гранична полиција, СИПА и друге државне агенције – каже Шиљдедић.

Али, и на локалу има људи који зарађују на мигрантској муци. Тако је кантонална полиција недавно открила мигранте у две куће у Бихаћу: у једној их је боравило више од 180, а у другој 135. Према незваничним причама, неки од домаћина наплаћивали по десет евра за ноћ за спавање у кревету и пет евра за смештај на поду. Тарифа постоји и за друге услуге: прање веша, купање или туширање.

За камп Вучјак планирали скоро 20 милиона КМ

Један од планова за решавање мигрантске кризе у Унско санском кантону био је проширење и опремање привременог центра на Вучјаку код Бихаћа, гдје данас борави око 400 до 500 миграната, искључиво мушкараца. Према пројекцији, коју је у мају Међународна организација за миграције ИОМ представила Координационом телу за миграције БиХ и Министарству безбедности БиХ, предложено је да се сви мигранти из привремених центара „Бира“ и „Мирал“, те из бившег Ђачког дома сместе у Вучјаку.

Ту би, према том плану било обезбеђен смештај 2.520 људи, али би цели пројект, како је наведено, коштао око 19,3 милиона КМ, и то без ПДВ. Наведено је да би мигранти били смештени у контејнерима, са „свим потребним објектима за исхрану, хигијену, смештај партнерских организација и карантин.“ Месечни  трошкови кампа би, према овој пројекцији, износили око 390.000 евра. Познаваоци прилика тврде да су ове цифре „надуване“, а трошкови претерани. Посебно је питање ко ће тај новац обезбедити, јер се највећи донатор Европска комисија, отворено противи формирању кампа на самој граници ЕУ.

Зашто је Ада Бојана опасна, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Блиц