Унутар Алијансе "Апокалипса" је била означавана као последња, четврта фаза удара на СРЈ, за коју, кажу добро упућени саговорници, нису ни питани представници већине земаља НАТО јер је комплетна команда пресељена у Лондон.
Према речима српских војних команданата из тог времена, Слободан Милошевић, политички и војни врх земље знали су за постојање оваквог плана. Драган Хаџи Антић, бивши директор Политике и блиски пријатељ породице Милошевић, констатује да нема никакве дилеме да је НАТО био спреман да бомбама заспе све цивилне циљеве.
- Нису смели да нас нападну копнено јер су се плашили великих губитака своје војске, зато су нас бесомучно бомбардовали. Ја сам их третирао као зликовце и био сам спреман да идем у рат да је требало - каже Хаџи Антић.
Бивши премијер Србије Никола Шаиновић објашњава да су агресори очекивали капитулацију Србије у року од неколико дана.
- Свестан да му се план потпуно распада, Клинтон је наредио да треба променити циљеве и да НАТО по сваку цену из тог рата мора изаћи као победник. У супротном, то би било понижење за Алијансу, али и њега као америчког председника. Он је фактички дао зелено светло да се употребе сва расположива средства - каже Шаиновић.
Он истиче да је за овај план сазнао од Американаца српског порекла који су као чланови Клинтонове Демократске странке присуствовали вечери у Вашингтону када се расправљало о судбини Србије.
- Претње тоталним бомбардовањем Србије ишле су упоредо са понудом Резолуције 1244. Ако се сећате, током преговора је фински дипломата Марти Ахтисари Милошевићу поручио, лупивши шаком о сто, да ће "Београд изгледати раван као овај сто". Због тога је Милошевић Резолуцију 1244 и прихватио - напомиње Шаиновић.
Бивши официр ЈНА, Веселин Шљиванчанин, констатује да је од почетка све било јасно.
- Говорили су да само треба скинути Милошевића, а да народ неће дирати, али јасно је да је то била лаж. Милошевића одавно нема, међутим, Американци нису променили политику према Србији јер смо поштен и честит народ и као такав смо трн у оку многима. Осим тога, никада нисмо окренули леђа Русији, па је јасно да су преко нас желели да се свете Русима. Да нису много марили за цивиле, најбоље илуструје ситуација када су почели да бацају графитне бомбе како би цивилно становништво и болнице остали без струје. А без електричне енергије брзо се поквари и поно мало хране што је остало. Једино нису рачунали на сналажљивост радника ЕПС, који су успевали да оспособе систем за кратко време. Схватили су да смо ми жилав народ и да се нећемо тако лако предати и поклекнути. Лично мислим да су били спремни на све само да нас униште - каже Шљиванчанин.
Четри фазе бомбардовања
- Гађано 16 искључиво војних циљева како би се уништили ПВО и ракетни системи. Сагласност је дало свих 19 земаља Алијансе, односно њихови амбасадори у Савету НАТО. После прве фазе предвиђена је била пауза од 24 до 48 сати, током које би евентуално Србија попустила и на неки начин капитулирала.
- Ракетирање још девет војних циљева, као што су аеродроми и авијација, складишта муниције и експлозива, стратешки резервоари енергената за војне потребе, поједине команде, пре свега Нишког корпуса и РВ и ПВО, Генералштаб. Прва и друга фаза требало је да трају до 96 сати. Већина земаља НАТО сматрала је да ће се рат завршити са прве две фазе. Међутим, Солана, Кларк и део Пентагона били су спремни да иду даље.
- Почетак операције "Апокалипса": у игру улазе први цивилни циљеви са списка од 900 мета које је одредила ЦИА, али у овој фази ипак на мети су само појединачно изабрани циљеви (мостови, пруге, путеви...)
- "Апокалипса" у пуном замаху: бомбардовање свих циљева са листе ЦИА - ауто-пут, рудници, електране, мостови, густо насељена градска подручја…
Руси спржли џихадисте. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
