Филм "Лепа села лепо горе" врло брзо је стекао статус култног, а постоје многе ствари о њему које су донедавно биле непознате.
Филм је у нашој земљи стекао инстант популарност, а чак и две деценије након премијере постоје многи интересантни и не баш пријатни детаљи са снимања, који су били непознати широј јавности.
Војници који се појављују у филму нису статисти, већ су били права униформирана лица. Једном од војника продукција је остала дужна дневницу, па се он појавио на сету с кашикаром и претио да ће се разнети ако му се његов новац не исплати. Дневница је била 20 марака.
Никола Пејаковић Коља је паузе на снимању проводио с деминерима који су ишли на сваку локацију пре екипе, како би проверили да ли испред има мина. Сцена у којој Пејаковић и Драган Бјелогрлић играју кошарку једва је снимљена јер је Коља био пијан. Да би прославили успешан завршетак снимања сцене, сликали су се у свињцу, али се Коља тога не сећа.
"Тешко је говорити о томе данас, то није било нормално снимање. Главе нам нису биле нормалне. Није била нормална ситуација, главе нам нису биле исте као ове данас. Никоме од нас", рекао је Никола Пејаковић Коља, косценариста и глумац.
Пре снимања, екипа је била на Палама, где их је примио Радован Караџић, па затим и Ратко Младић. Бјелогрлић се присетио тог сусрета:
"Примио нас је у једном бункеру и одмах рекао: 'Бјелогрлићу, јеси ли ти из Гацка? Па Гачани су сви кршни људи, а ти си неки гатачки патуљак'. Сви ови његови официри праснуше у смех, а ја му добацим: 'Па генерале, ниси ни ти неки јаблан'. Настаде мук. Тишина коју прекида Младић који се насмејао, а за њим и сви остали. Били смо три сата код њега, и то на седам спратова испод земље. Ракија, мезе, ћевапи… Питам га: 'Јесте ли читали сценарио?' 'Читао сам… Али шта ће вам ови четници у тунелу? Где овде има четника?", рекао је Бјелогрлић једном приликом.
Драгојевић и Бјелогрлић се присећају како их је након тога одбио Никола Кољевић чак и за малу помоћ, и РС није желела учествовати у снимању овог филма. Екипа говори, "замислите како би било ужасно да смо морали да напишемо - захваљујемо Караџићу и Младићу".
Иначе, филм је сниман на подручју РС, углавном, у Вишеграду. Ипак, како тврди, у Вишеграду није снимљен цео филм.
"Планирали смо да цео филм снимамо у Вишеграду и околини, али у једном тренутку смо домаћинима „досадили". Од почетне фасцинације глумцима, нарочито Батом Живојиновићем, одједном смо им постали сувише блиски, а сви ти домаћини били су претежно наоружани, па смо одлучили да је две недеље довољно за снимање у Вишеграду и отишли. Тунел из филма није снимљен код Вишеграда где се догодила та епизода из новинског текста Вање Булића, већ код Пријепоља, код манастира Милешева. Цео филм је сплет околности. Прича са дрекавцем није постојала одмах. Она је настала након што смо нашли тунел код Пријепоља, серија тунела где никада није направљен пут. У социјализму су отварали тунеле, пресецали црвену траку, а нису направили пут", рекао је Бјелогрлић.
Он је једном рекао и шта је утицало на популарност тог филма.
"Када после свих ових година размишљам, јасно је да је била лудост снимати филм на територији где се рат и даље одвија. Не знам ниједан пример у историји филма да се филм о конкретном рату снима у исто време и на локацији на којој се прави рат и одвија. Очигледно је све то утицало на филм", рекао је Бјелогрлић.
Прочитајте ОВДЕ све о тајни злата којег је украо Краљ Петар.
Извор: espreso. rs
