Наиме, највећу пажњу јавности привукао је члан по коме неће моћи да се прода једна некретнина дужника уколико је дуг мањи од 5.000 евра. Квака је у томе да ово важи само за „комуналне и сродне“ дугове. Дакле, теза која се ових дана могла чути у јавности да неће моћи да се продају станови за несразмерно мала дуговања и није баш тачна. Уколико банка потражује мање од 5.000 евра, и даље можете остати без стана. Иван Златић из удружења Кров над главом каже да су у самој Комори извршитеља рекли да постоји само један случај у коме је стан продат због дуга мањег од 5.000 евра.

„У стварности то је измена која ће олакшати живот само малом броју људи. Мислим да је то питање шминке, да би се рекло како је закон социјално одговоран, пошто је у Хрватској рецимо лимит 2.000 евра, што је смешно. Наш став је да се мора заштитити право на дом и да се некретнина која је дом не може продати зарад намирења дугова и тачка“, категоричан је Златић.

Он напомиње да ниво сиромаштва у нашем друштву налаже да се једини дом изузме као средство намирења дуга и зато што систем социјалне заштите скоро и не постоји.

„Ти људи које избаце из јединог стана немају начина да се заштите. Ако немају породицу или некога да их прими, они буквално излазе на улицу“, напоменуо је Златић додајући да је добро и што се заштитник грађана огласио недавно и рекао да ће помоћи да процес извршења буде хуманији.

„То је први пут од 2011. године (доношења закона) да је неко увео концепт хуманости у извршење и да је примећено да је дужник – човек“, каже он.

Занимљиво је да је око овог члана било и окршаја у Скупштини и то између председнице Скупштине Србије Маје Гојковић и министарке правде Неле Кубуровић.

Гојковић је позвала министарку да измени закон како би били заштићени сви без обзира према коме је дуг настао, а на крају је поднела и амандман који није прихваћен. Кубуровић је остала при ставу да би ово довело до злоупотреба и да уколико би се забрана продаје једине некретнине проширила на све веродостојне исправе било доведено у питање пословање и менични промет.

– Неко би издавао више меница за износ обезбеђења од 5.000 евра и самим тим себе заштитио да не може да се спроведе извршење на његовој непокретности. Исто тако би било код издавања чекова – рекла је министарка за скупштинском говорницом одбијајући и предлог Маје Гојковић да се ова клаузула примењује само на дугове физичких лица. А занимљив је и коментар председнице парламента да су они који су први отворили канцеларије постали изузетно имућни, као и да једино они и јавни бележници купују станове по Србији.

Ово нас доводи и друге важне промене у закону која забрањује запосленима у канцеларији извршитеља и сродницима до четвртог колена да учествују у аукцији некретнине у процесу извршења. Иван Златић истиче да је овај члан донет пре свега због познатог случаја Аксентијевић када је стан ове породице са Новог Београда купио син извршитеља.

„И ово спада у домен козметичких промена, јер је према нашем искуству систем намештања аукција јако софистициран. Читав паразитски екосистем је створен око тих аукција како би се некретнина продала по што нижој цени, како би се после зарадило на препродајама. Мислим да ће ова промена у закону тешко променити нешто у вези с тим. Рецимо да је ово решење постојало у случају Аксентијевић, то и даље не би спречило њихово исељење, а то је најважније“, поручује он.

У Комори јавних извршитеља јуче нису могли да одговоре на питања Данаса.

Закон штити преваранте

У скупштинској дебати и у широј јавности потпуно је промакла измена члана 195, која предвиђа да приликом принудног исељења трошкове поступка „предујмљује купац непокретности, а сноси их непосредни држалац чије се исељење спроводи“, упозорава Кров над главом. Ова одредба ће, сматрају они, још више обесправити најчешће жртве неправди у извршном поступку, такозвана „трећа лица“, чија су права и у досадашњем Закону била потпуно погажена.

Ту се ради о случајевима када су људи куповали станове у изградњи или неукњижене, а на којима су се водили имовински спорови за које они уопште нису знали. Познати су случајеви да су исељавани купци станова зато што је инвеститор некоме остао дужан и добио га на суду. Сада, после ових измена, осим што их избаце из стана, та „трећа лица“ мораће и да сносе трошкове извршења.

„Правничка фраза ‘трећа лица’ се заправо односи на све грађане Србије који су протеклих деценија свој кров над главом тражили и налазили тако што су куповали станове у изградњи, у неукњиженим објектима, купујући једине некретнине које су, због ризичног правног статуса, могли себи да приуште. Данас власт и њени медији соле памет ‘трећим лицима’ која дођу под удар извршитеља да је требало да пазе шта купују. Као да смо заправо глупи и наивни, а не опљачкани и сиромашни“, оцењују они додајући да наметање трошкова сопственог исељења људима који су и иначе „ни криви ни дужни“ за положај у који су доведени, представља један од врхунаца економског насиља у Србији.

Прочитајте ОВДЕ шта је то договорено између власти и опозиције.

Извор: Данас