Пише: Питер Кениг
То могу бити традиционалне или нове крипто валуте које контролише влада. То више не би био амерички долар ни његово усвојено дете евро. Више не би било међународних монетарних трансакција које контролишу америчке банке нити, од стране америчког долара, контролисаног међународног трансферног система, СВИФТ, система који омогућава и олакшава америчке финансијске и економске санкције свих врста – конфискацију страних средстава, заустављање трговине између земаља, уцењивање непослушних нација.
Шта би се десило? – Па, кратак одговор је да бисмо свакако били корак ближе светском миру, далеко од америчке (финансијске) хегемоније, окренути ка суверенитету националних држава, ка светској геополитичкој структури која тежи једнакости.
Још нисмо дошли до тога. Али свуда наилазимо на знакове који сигнализирају да се крећемо врло брзо у том правцу. А Трамп и његови руководиоци су тога свесни и то је разлог због чега се санкције, трговински ратови, конфискација страних актива и резерви, све у име “Поновног стварања Велике Америке ” убрзавају експоненцијално и пролазе некажњено.
Оно што изненађује је да англо-саксонски хегемони не разумеју да све претње, санкције и трговинске баријере изазивају супротно од онога што би требало да допринесе Великој Америци. Економске санкције, у било ком облику, су ефикасне само уколико свет користи амерички долар за трговину и као резервну валуту.
Када се свету једном смучи и умори се од гротескног диктата Вашингтона и санкција за оне који више не желе да се повинују репресивним правилима САД-а, државе ће бити спремне да окрену свој курс, напусте долар и почну да вреднују сопствене валуте.
То значи да ће почети да тргују једне са другима у својим валутама и то ван америчког, банкарског система, који, за сада, контролише трговање у локалним валутама, све док трансакције средстава буду морала да се врше преко СВИФТ-а.
Многе земље су такође схватиле да долар све више служи за манипулацију вредношћу њихове економије. Амерички долар, декретни новац, својом чистом новчаном масом, може повећавати или смањивати националне економије, у зависности од тога у ком правцу је хегемон наклоњен земљи.
Долар се данас не темељи ни на чему и вреди мање од папира на којем је штампан.
БДП САД-а износи 21,1 трилиона долара у 2019. години (процена Светске банке), са тренутним дугом од 22,0 трилиона или око 105 одсто БДП-а. Према Форбсу, око 210 трилиона долара су “неосноване обавезе” (нето тренутне вредности будућих пројектованих али нефинансираних обавеза (75 година), углавном социјално осигурање, здравствена помоћ и акумулиране камате на дуг), цифра око 10 пута већа од америчког БДП-а.
Ова бројка се и даље повећава, пошто су камате на дугове сложене, што је део онога што би се у пословним терминима назвало „сервисом дуга“ (амортизација камата и дуга), али се никада не „отплаћује“.
Поред тога, постоји око један до два квадрилиона долара (нико не зна тачан износ) такозваних деривата који плутају широм света. Финансијски деривати су изведене хартије од вредности што значи да њихова вредност зависи од вредности неке друге активе која се налази у њиховој основи. Најпознатије врсте деривата су форварди, фјучерси, опције и каматни свапови.
Овај монструозни дуг делимично је у власништву државних обвезница као девизних резерви земаља широм света. Већи део дуга САД дугује себи – без икаквог плана да га “отплати” – већ штампа више новца, више дуга, којим ће платити ратове, производњу оружја и пропаганду лажи.
Ово представља огроман светски пирамидални систем заснован на долару. Замислите да овај дуг почне да се руши, на пример, зато што су једна или више великих банака на рубу банкрота, почну да потражују своје отворене деривате, папирно злато (још један банкарски апсурд) и други дуг од мањих банака. То би изазвало ланчану реакцију која би могла да уруши читаву светску економију зависну од долара.
Свет је све више свестан те стварне претње, економије изграђене на кући од карата и земље желе да изађу из замке, из кљова америчког долара. Није лако са свим резервама деноминованим у доларима и средствима уложеним у иностранству, широм света. Решење би могло да буде да се постепено преселе у валуте које нису зависне од долара, као што је кинески јуан и руска рубља, источне валуте које су одвојене од долара и његовог међународног система плаћања СВИФТ.
Чувајте се евра, то је усвојено дете америчког долара!
Све присутније су технолошке алтернативе. Кина, Русија, Иран и Венецуела већ експериментишу са крипто валутама под контролом владе како би изградиле нове системе плаћања и вршења трансфера ван домена америчког долара у циљу заобилажења санкција. Индија можда хоће, а можда и неће да се придружи овом клубу – сазнаћемо кад Модијева влада одлучи на коју ће страну – исток или запад. Логика сугерише да би Индија требало да се оријентише на исток, јер је Индија значајан део огромног, евроазијског, економског тржишта и копна.
Индија је већ активна чланица Шангајске организације за сарадњу (СЦО) – удружење земаља које развијају мирољубиве стратегије за трговину, монетарну безбедност и одбрану, кога чине Кина, Русија, Индија, Пакистан, већина земаља централне Азије и Иран који чека да постане пуноправни члан. Као такав, СЦО чини око половину светске популације и трећину светске економске производње. Истоку није потребан запад да би преживео. Није ни чудо што западни медији једва спомињу СЦО, што значи да западна јавност уопште нема појма шта значи СЦО и ко су њени чланови.
Контролисана и регулисана од стране владе блокчејн технологија може постати кључна за сузбијање америчке, финансијске моћи и за супротстављање санкцијама. Свака земља је добродошла да се придружи овом новом савезу земаља и брзо растућем приступу алтернативном трговању, као и да се окрене националној политичкој и финансијској суверености.
У истом духу дедолларизације су и индијске “бартер банке”. Оне, на пример, размењују индијски чај за иранску нафту. Такве робне размене обављају се преко индијских „бартер банака“, где валутама, тј. Иранским риалима и индијским рупијама, управља иста банка. Ниједна монетарна трансакција се не одвија ван Индије, стога се америчке санкције могу заобиц́и јер ни мешање америчке банке или америчког министарства финансија не може да заустави билатералне трговинске активности.
Упркос санкцијама САД и ЕУ, немачке инвестиције у Русији премашују десетогодишњи рекорд 2019. године, јер је Немачка, у прва три месеца 2019. године, у руску економију уложила више од 1,7 милијарди евра.
Према руско-немачкој привредној комори , обим инвестиција немачких компанија у Русију порастао је за 33 одсто – за 400 милиона евра – од прошле године, када су укупне инвестиције достигле 3,2 милијарде евра, највеће од 2008. године.
Упркос санкцијама, које су износиле око милијарду евра заједно за 140 немачких компаније које су регистроване у Привредној комори и упркос западном анти-руском притиску, руско-немачка трговина порасла је за 8,4 одсто и достигла скоро 62 милијарде евра у 2018. години.
Поред тога, упркос америчким протестима и претњама санкцијама, Москва и Берлин настављају пројекат изградње гасовода Северни ток 2, за који се очекује да буде завршен до краја 2019. године. Не само да је близина руског гаса природни и логичан извор снабдевања за Немачку и Европу, то ће такође омогућити Европи независност од трговинских метода САД-а. А исплате неће бити у америчким доларима. Дугорочно гледано, користи немачко-руских пословних и економских односа далеко ће надмашити илегалне санкције САД-а.
Трговински рат председника Трампа са Кином ће на крају имати и ефекат дедоларизације, будући да ће Кина тражити, а већ је и стекла, друге трговинске партнере, углавном азијске, азијско-пацифичке и европске, са којима ће Кина користити, на пример, Кинески међународни платни систем (ЦИПС) који је отворен за међународну трговину било које земље широм света.
Ово не само да ће заобићи казне на кинески извоз, ова стратегија ће такође повећати кинески јуан на међународним тржиштима и још више подићи јуан као поуздану, резервну валуту.У последњих 20 година, актива у међународним резервама, која је номинована у доларима, опала је са више од 90 одсто на испод 60 одсто и убрзано ће се смањивати како превладава принудна финансијска политика Вашингтона. Доларске резерве се брзо замењују резервама у јуану и злату, чак и код великих присталица Запада као што је Аустралија.
Вашингтон је такође покренуо контрапродуктиван финансијски рат против Турске, јер Турска удружује и ствара пријатељске односе са Русијом, Ираном и Кином и, пре свега, зато што Турска, упориште НАТО-а, купује руски систем одбране С-400 – нови војни савез који САД не може да прихвати. Као резултат тога, САД саботира турску лиру која је изгубила 40 одсто од јануара 2018. године.
Турска ће свакако учинити све што је у њеној моћи како би изашла из окриља америчког долара и валутних санкција и удружила се са Истоком. То представља двоструки губитак за САД. Турска ће највероватније одустати од свих трговања америчким доларима и ускладити своју валуту са, на пример, кинеским јуаном и руском рубљом, а на штету Атлантског савеза Турска може врло вероватно напустити НАТО. Напуштање НАТО-а биће велика катастрофа за САД, јер је Турска стратешки, као и у смислу војне силе НАТО-а, једна од најјачих – ако не и најјача нација 29 чланица НАТО-а, поред САД-а.
Ако Турска изађе из НАТО-а, цео европски НАТО савез ће бити уздрман и под знаком питања. Друге земље такође могу размотрити излазак из НАТО-а. У Немачкој и Италији већина људи је против НАТО-а, а посебно против Пентагоновог вођење ратова из његових НАТО база на њиховим територијама у Немачкој у Италији.
Да би се супротставила овом тренду, бивша немачка министарка одбране Урсула вон дер Лејен, из конзервативне партије немачке ЦДУ, припрема се да постане наследница Жан Клод Јункера као председника Европске комисије.
Јункер је био на функцији од 2014. године. Вон дер Лејен је победила на изборима 17. јула, са малом разликом од девет гласова. Она је чврста присталица НАТО-а. Њена улога је да задржи НАТО као интегрални део ЕУ. Заправо, како данас изгледа, НАТО управља ЕУ. То се може променити када се људи супротставе НАТО-у, америчкој надмоћи, администрације ЕУ у Бриселу и затраже своја демократска права као грађани својих националних држава.
Европљани осећају да би ови Пентагонови иницирани и текући ратови и сукоби, подржани вашингтонским европским савезницима, могли ескалирати у нуклеарни рат. НАТО-ове базе у њиховим земљама ће бити прве мете и то ће гурнути Европу, трећи пут за 100 година, у светски рат.
Дакле, надајмо се да ће Турска напустити НАТО. То би био огроман корак ка миру и разуман одговор на уцењивање и саботаже Вашингтона против турске валуте. Америчке санкције су дугорочно гледано благослов. То даје Турској добар аргумент за напуштање америчког долара и постепени прелазак на повезивање са источним новцем, углавном кинеским јуаном, чиме се америчком долару задаје још један ударац.
Међутим, најтежи ударац за Вашингтон ће бити када Турска изађе из НАТО-а. Такав потез ће доћи пре или касније, упркос позивима Вон дер Лејен за опстанак НАТО-а. Распад НАТО-а ће уништити западну структуру моћи у Европи и широм света, где САД још увек има више од 800 војних база. С друге стране, распуштање НАТО-а ће повећати светску безбедност, посебно у Европи. Излазак из НАТО-а и економски излазак из орбите америчког долара је следећи корак ка дедоларизацији и ударац америчкој финансијској и војној хегемонији.
Коначно, кинеска улагања у иницијативу Појас и пут (БРИ), која се назива и Новим путем свиле, углавном ће се вршити у јуанима и локалним валутама земаља које су укључене у једну или више од неколико копнених и поморских путева иницијативе. Неке инвестиције у америчким доларима могу служити Народној банци Кине као средство за растућу кинеску доларску резерву која тренутно износи близу два трилиона долара.
БРИ ће изгледа постати следећа економска револуција, не-доларска шема економског развоја, у наредним деценијама, можда вековима, која ће повезати народе и земље – културе, истраживања и науку промовишући културне разноликости и људске једнакости и све то изван династије долара, разбијањем зле хегемоније долара.
Трамп критиковао америчког технолошког дива и добио бруталан одговор којем се није надао! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
