Хан је, у интервјуу бечком дневнику "Стандард", на питање да ли види политичку вољу за постизање споразума Београда и Приштине, рекао да је види свакако у Србији, али и на Косову.
Изразио је наду да ће, након вероватних избора на јесен на Косову, бити створени услови за напредак.
Хан је рекао да је Преспански споразум између Скопља и Атине створио једну позитивну динамику на Балкану и да је постојало уверење да је могуће постићи и споразум између Београда и Приштине.
"Та позитивна динамика је, нажалост, увођењем такси на српску робу од стране Приштине, заустављена. Решење косовског проблема је централно за развој целог региона", указао је комесар ЕУ.
Упитан да ли је услов за решење свих конфликата, као што се видело и у случају Северне Македоније, окретање од говора мржње и национализма, Хан је потврдно одговорио и истакао да је због тога важно да Скопље буде награђено за све своје напоре.
"Друге владе у региону тачно знају да је пут Северне Македоније исправан. У многим разговорима ми је то потврђено, али понашање је потом другачије. Политичари у Северној Македонији су пример и када Скопље у октобру буде добило зелено светло за отварање приступних преговора, од чега полазим, онда се надам да ће се то одразити на цео регион", казао је Хан.
Он је, по питању противљења Француске и Холандије приступним преговорима и проширењу, рекао да сматра да је његова аргументација према француском председнику Емануелу Макрону била успешна.
"До сада је говорио да пре проширења мора бити закључен процес интеграције ЕУ. Недавно, током посете Србији он је по први пут казао да процес проширења може тећи паралелно. То је веома важан сигнал. Реторика, и надам се и став, променили су се у Француској", уверен је Хан.
"Стандард" је подсетио да је и Аустрија блокирала када је реч о Балкану, додајући да је Министарство унутрашњих послова било против визне либерализације за Косово.
"Код Аустрије тренутно не знам какав је последњи став по питању визне либерализације за Косово. Могу само подвући да је аустријска влада у суштини велики подржавалац европске перспективе за Западни Балкан. Немачка је свој став у вези Косова већ променила И министар унутрашњих послова Хорст Зехофер је за визну либерализацију", додао је он.
Хан је истакао да је питање веродостојности ЕУ да оно, што је договорила са партнерима, и испуни.
"У случају Косова је било 94 услова и они су једногласно усвојени од чланица ЕУ. Те услове нисам ни ја, ни Комисија, измислио. Мој мото је: Ако наши кандидати и партнери испоручују резултате, мора их дати и ЕУ", нагласио је Хан.
Признао је да се неке чланице не придржавају споразума и да је то основни проблем.
"Поједини мисле очигледно у тренутку када се нешто договори да то неће бити остварено. Мора се рећи и да је Косово најпре две и по године одуговлачило са испуњавањем услова. Сада, када су их испунили, постају нестрпљиви, и то до одређене мере с правом", упозорио је комесар ЕУ.
Хан је указао да се, у међувремену, створило негативно расположење у Савету ЕУ, и то пре свега као последица пооштрене политике према мигрантима, због чега је дошло до тврђег става по питању визне либерализације.
Такво стање, додаје, није било када је започео процес.
Подсетио је да је уз велике тешкоће остварена визна либерализација за Украјину и Грузију.
Када је реч о отварању преговора са Скопљем и Тираном, Хан је казао да се ради на томе, али да није никаква тајна да је расположење међу чланицама ЕУ према Северној Макеоднији боље.
"Обе земље су испуниле тражене критеријуме. Због тога смо дали препоруку за обе. Поред тражених реформи, Скопље је склопило и историјски Преспански споразум, као и споразум с Бугарском. Код Албаније сада постоје проблеми, на пример да је опозиција изашла из скупштине, и да влада има тешкоће да води дијалог, као и да је покренут поступак за смену председника. Ццланице ЕУ оцењују, наравно, и општу политичку ситуацију једне земље", рекао је Хан.
Када је реч о томе шта ЕУ може учинити ако не постоји политичка воља за реформе, он је рекао да се на примеру Украјине видело да је тема визне либерализације била од толиког значаја за становништво да су чак и представници којима управљају олигарси у парламенту морали да прихвате услове Уније.
"И на Балкану морамо за земљу по земљу наћи циљеве и теме које подржава становништво, и тако извршити притисак на политику. Мора се играти и преко банкина, ради се у неку руку о политичком карамбол билијару", објаснио је Хан.
Најавио је да жели убудуће више пажње да посвети "зеленој" агенди, И то не само након посета БиХ, где има електрана на угаљ.
"Желим да настане свест о томе шта можемо све остварити, које ефекте то има по здравље и будуће генерације. Надам се да ће тиме настати притисак, који ће омогућити да се спроведу друге реформе", казао је Хан.
Прочитајте ОВДЕ какву је одлуку донео Кадри Весељи, а тиче се избора на КиМ.
Извор: Танјуг
