У СПЦ су потврђена аутентичност писама у којима владика Атанасије тражи од поглавара СПЦ, иначе председавајућег Сабора и Синода, да повуче ову одлуку зато што је „Савет професора неће прихватити, зато што Православни богословски факултет „подлеже универзитетским узусима и обичајима“, а и да се Црква „не брука пред домаћом и страном академском јавношћу“.
Владика Атанасије, духовни отац владике Максима, некадашњи дугогодишњи декан Православног богословског факултета, а сад његов почасни професор, истиче да као члан Савета ове високообразовне установе није упознат нити питан о спорној синодској одлуци. Он као главног кривца за „смену“ као и за неке друге догађаје у СПЦ, прозива епископа бачког Иринеја (Буловића) као „самозваног ‘сталног Портпарола’ и „самонаметнутог Цензора у Светом Синоду“.
“Уверен сам, а то ми и други људи кажу, да овакво понашање самозваног ‘сталног Портпарола’ и самонаметаног Цензора у Светом Синоду, пада на Ваш образ! На пример, ја не могу ништа да објавим у Православљу, јер је он тамо све и свја, а и поред својевремене Саборске одлуке да будем позиван у Свети Сабор, он је тај због кога ме не позивате, а може да, под његовим утицајем, буде – противно Саборскоканонском предању Православља кроз векове – увођен у Свети Сабор ноторни издајник Светог Косова АВ – несрећни Председник њиме унесрећене Србије, тако се располућено потписује: пола ћирилицом, пола латиницом“, пише владика Атанасије, између осталог, у првом писму патријарху Иринеју.
Патријарх Иринеј у одговорима владици Атанасију тврди да синодска одлука о владици Максиму не пада на „његов образ“, нити ју је донео „самовољни цензор“, већ да је реч о „једногласној одлуци Светог Синода – и пресаборског и посаборског која је „прећутним пристанком донета и на овогодишњем Сабору“.
Владика Атанасије је патријархов одговор, у новом писму поглавару СПЦ од 21. јула, оценио као „замајавање и заваравање, скривање истине и покушај јавне и јевтине обмане“. Он је категоричан да „никаква одлука о прогону епископа Максима није донета ‘прећутним пристанком на овогодишњем мајском Сабору'“ и негира и друге детаље које је патријарх навео у свом одговору.
„Ваша Светости, Ваше тужно и неистинито писање не знам коме је намењено? Мени свакако није! И нисам заслужио такав Ваш одговор… Зашто тако некритички браните свемоћног „портпарола“, који је био фалсификовао и само Саборско саопштење, па су 22 епископа накнадно протестовала и тражила да га исправи, као што су још пред завршетак Сабора бројни епископи тражили да се одмах, пре завршетка Сабора, прочита Саопштење, а не да га после завршетка Сабора „портпарол“ октроише, као и толико пута раније! Не знамо за кога он таквим понашањем ради и чије директиве спроводи!?“, истиче владика Атанасије у другом писму патријарху Иринеју, који му је, како наводи, остао дужан објашњење зашто владика бачки не допушта да присуствује саборским заседањима.
Патријарх Иринеј је на друго писмо владике Атанасија одговорио 24. јула и у њему објаснио да учешће овог пензионисаног владике не зависи од владике бачког већ од саборских правила.
„Што се тиче одлуке Светог Синода о разрешењу владике Максима на Богословском факултету, довољно је и аргументовано речено у образложењу синодске одлуке. Верујем да је она доспела до Вас. Што се тиче моје одбране и поверења у ‘свемоћног портпарола’, знам на кога мислите. Морам да кажем да у њега имам пуно поверење. Он је веома образован, како световним образовањем и културом, тако и теолошким. Сваком проблему приступа стручно и врло опрезно. Уосталом, Ви га добро познајете као таквог. Он је нашој Цркви од драгоцене помоћи и мени лично. Мана му је што је прилично спор, али за то има оправдање“, узвратио је поглавар СПЦ владици Атанасију.
Ово није прва преписка између патријарха Иринеја и владике Атанасија, само је прва која је интегрално доспела у јавност. Према незваничним сазнањима, владика Атанасије је писао патријарху и због изненадног доласка „државног врха“ у Патријаршију пред почетак Великог поста, наводно због КиМ, а да на пријем није био позван надлежни епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић).
У високим црквеним изворима спекулише се да је владика Атанасије и тада, осим критике на рачун посете „тројца“ – Вучић, Дачић, Брнабић, наводно упозорио поглавара СПЦ да иза свих штетних потеза стоји његов имењак и портпарол Иринеј бачки. Патријаршијски извори незванично тврде да је владика бачки, за ког се сумња да стоји и иза премештаја владике Григорија из Херцеговине у Немачку, уклањањем духовне деце владике Атанасија заправо кренуо на овог свог сабрата.
Предавачи и казне
Поводом јавног неслагања и размене текстова са владиком бачким Иринејем и пре мајског Сабора у црквеним круговима спекулисало се да би владика Максим могао да буде склоњен с Богословског факултета и то на основу одлуке да епископи не могу да предају на овој високој школи. Али то је пало у воду зато што су међу предавачима декан епископ браничевски Игнатије (Мидић) и митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић), који је морао јавно да демантује медијске спекулације да се иза „случаја“ владике Максима крије покушај владике бачког да га прогура за новог поглавара СПЦ. На последњем Сабору владици Максиму је због неких формулација у тестовима о украјинском црквеном случају изречена „казна“ извињења Сабору, као и неколико година раније због благонаклоног става према Дарвиновој теорији еволуције. Према незваничним Данасовим сазнањима, мајски Сабор је одлучио и да се то извињење не помиње у саопштењу за јавност, што је портпарол СПЦ прекршио, па је текст преко ноћи исправљен на сајту СПЦ. Како се види из патријархових писама, Синод је сад поново и оштрије казнио владику Максима преко епитимије коју му је већ изрекао Сабор.
Јустиновци
Владика Атанасије, између осталог, обавестио је патријарха да епископ бачки утерује страх архијерејима, али не успева свима, као и да је „необјашњиво, ширио фаму како су га, наводно, ‘Наследници Светог Оца Јустина’, истиснули ‘из наслеђа’ и претио им чак ‘судом'“. Патријарх му је на то узвратио: „Ово је време чуда и знамења. Односи међу вама, духовној деци Светог оца Јустина Ћелијског, ваши су проблеми. Оно што бих ја желео јесте да те проблеме решите и нека неслагања међу вама, која нису шире непозната, што пре разрешите и што пре успоставите однос какав Црква жели и какав, ван сумње, жели и ваш и свих нас, духовни отац Свети Јустин. Овакав однос међу вама баца сенку на све вас, а по мало и на вашег Светог Учитеља“. У СПЦ – међу верницима и свештенством као ученици архимандрита Јустина (Поповића) помињу се углавном само три „А“ – митрополит Амфилохије, владике Артемије и Атанасије, што, како се прича по црквеним круговима, смета владици бачком. Отац Јустин је канонизован 2010. на истом Сабору на коме је са катедре рашко-призренске и са КиМ уклоњен његов духовни син – владика Артемије, који је потом рашчињен и искључен из СПЦ.
Прочитајте ОВДЕ ко је највећи донатор Војске Србије.
Извор: Данас
