– Александар Вучић је био под мерама Безбедносноинформативне агенције за време полицијске акције Сабља. Он је у склопу претходне обраде у више наврата „хватан“ у комуникацији са појединцима из београдског подземља. Те информације Стефановић је могао да добије од директора БИА Братислава Гашића, казао је Живковић.
Према његовим речима, деведесетих година је целокупна опозиција била на мерама службе.
– Ја сам од 1996. био на мерама по налогу Јовице Станишића. Мене су надзирали под изговором екстремизма и тероризма, као и Вука Драшковића. Оправдање за надзирање Зорана Ђинђића им је било да се сумња да је члан немачке обавештајне службе, а Коштуницу су сумњичили да ради за америчку службу, наводи Живковић.
Упитан да ли сматра да су политичари опозиције данас „интересантни“ обавештајним службама, лидер Нове странке одговара потврдно.
– БИА сасвим сигурно прислушкује политичаре опозиције. Поприлично сам сигуран да се то чини мимо законске процедуре. Поуздано знам да сам ја под мерама, истиче Живковић.
Према речима Јелене Пејић из Београдског центра за безбедносну политику, тврдње министра Стефановића представљају озбиљне оптужбе које завређују испитивање од стране надлежних надзорних тела, попут Народне скупштине или Заштитника грађана.
– Због таквих оптужби у развијеним демократијама се оснивају анкетни скупштински одбори, и покрећу дубинске реформе служби безбедности. Међутим, осим повременог дизања прашине, нисмо видели да је за протеклих седам година постојала воља за таквом реформом, истиче Пејић.
Како додаје, информацију да је Вучић био посредно прислушкиван док је био у опозицији изнео је и Томислав Николић одмах по ступању на функцију председника Републике.
– Седам година након тога немамо никакав епилог, већ се опет исте информације потежу како би се радњама прошлих власти оправдале незаконите радње актуелне власти данас. Иста питања испливају на површину кад то властима одговара, а у међувремену се ни те афере правно не разрешују, нити се системски проблеми у надзору сектора безбедности, нарочито у домену примене специјалних мера тајног прикупљања података, решавају. Сумња да се службе безбедности злоупотребљавају за праћење и блаћење противника и критичара власти је валидна, и раније и данас, проблем је што за све ово време нисмо учинили довољно да та сумња постане мало или нимало реална, истиче Пејић.
Подсетимо, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је јуче да је председник Србије и лидер Српске напредне странке Александар Вучић у континуитету прислушкиван од 1995. године – некад и без икаквог судског налога – а нарочито од 2007. до 2012. године.
– То је рађено на један посебно перфидан начин, преко контроле телефона 12 до 14 особа са којима је комуницирао, додао је он. Стефановић је новинарима рекао да су две од тих особа пристале да им се објаве имена, Горан Весић и Владимир Ђукановић, док остали то нису желели, а сви су прислушкивани под сумњом да су „екстремисти“, а да против њих свих тих година никад није подигнута ниједна пријава нити оптужница за то.
Он је рекао и да је на исти начин и у истом периоду прислушкиван и Томислав Николић, преко праћења 12 особа које су биле с њим у контакту, а да ни против тих лица никад није покренут никакав процес нити подигнута кривична пријава. Стефановић није желео да именује особе преко којих су праћени Вучић и Николић, објашњавајући да би био у незгодној ситуацији када би то урадио, али да ако суд одобри, онда нема ништа против да медији „имају увид у имена“ које је Безбедносноинформативна агенција (БИА) прислушкивала.
– Појављују се и информације о неким приватним центрима који су поседовали опрему за надзор комуникација, рекао је он новинарима после обиласка трећег Ербасовог хеликоптера Х-145М који је испоручен Хеликоптерској ескадрили МУП. Према мишљењу Стефановића, из свега се види јасна намера да се прати Вучићева комуникација, као и да је занимљиво што су мере БИА, а пре ње Ресора Државне безбедности продужаване годинама и суд је често то одобравао, а да против прислушкиваних није пронађен ниједан доказ о „екстремизму“.
– Комуникација је праћена само са тим циљем, да би се Вучић могао прислушкивати и пратити његов рад, констатовао је он. Стефановић је објаснио да је један период прислушкивања Вучића и Николића био 1995-2000. године, следећи 2000-2003, некад без икаквог судског налога, некад са њим, а онда је посебно интензивирано од 2003. до 2012.
Основана сумња
Сумњу у то да се мере надзора комуникације спроводе у складу са законом недавно је пробудило истраживање Института за европске послове. Они су од две различите институције које учествују у реализацији мера надзора – Вишег суда у Београду и Безбедносноинформативне агенције добили различите податке о броју прислушкиваних. Тако је суд рекао да је у 2017. години било предлога за примену мера за 323 физичка лица, док је БИА истакла број од 192 предлога у истом периоду. И за 2018. годину се разликују подаци, па суд истиче да су била 262 предлога, а БИА 166.
Вучић бавио прислушним радњама и у опозицији према својим саборцима! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Данас
