Најдрагоценија корист коју би Србија могла да има од именовања Борела је помоћ за наставак дијалога, оцењују познаваоци политичких прилика. Неки од њих чак иду толико далеко у прогнозирању да би могао бити права особа за историјски проналазак решења између Косова и Србије.
Само месец и по дана раније, овај Каталонац, који се противи сецесији Каталоније, изјавио је у Београду да се противи и једнострано проглашеној независности Косова и да подржава компромис између Београда и Приштине. Ако га за две недеље изгласају, од 1. новембра би требало да преузме палицу од Могеринијеве, и уједно дође и на позицију потпредседника Европске комисије, високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, али и на место главног посредника у дијалогу Београда и Приштине.
Јасно је да ће када дође на нову позицију у ЕУ Борељ морати да заступа политику Уније и буде посредник који не прејудицира статус Косова, али су његове раније изјаве већ усталасале духове у Приштини. Шпанија је једна од пет држава чланице ЕУ која није признала Косово и има најтврђи став по том питању. Зато и не треба да чуди да приштински медији већ пишу да је "Могеринијева била лоша, а овај би могао да буде још гори".
Ђузеп Борељ је недавно у Београду рекао да се противи једнострано проглашеној независности Косова и подржава компромис Београда и Приштине
За генералног секретара Европског покрета у Србији Сузану Грубјешић долазак Бореља је добра вест управо због става Шпаније по питању Косова.
- То може да поправи ситуацију и позицију Србије, али оно што је важно и оно битно што може да проистекне из његовог доласка је да се откочи дијалог. Остаје да се види и да ли ће формат разговора остати исти, да ли ће ЕУ остати фацилитатор, хоће ли бити укључивања и других земаља - каже Грубјешић.
Велику улогу, додаје она, може да игра и то што је Борељ велики заступник политике проширења.
- То може да има утицај и по питању уласка Србије у ЕУ. Ипак, не треба изгубити из вида да Приштина највише слуша САД, али дипломатија ЕУ на челу с њим може да помогне да дође до наставка дијалога.
Још већи оптимиста је професор на Лондонској школи економије Џејмс Кер Линдзи, који оцењује да номинација Бореља може покренути питања на Балкану и да управо он може бити права особа за историјски проналазак решења између Косова и Србије.
- Он је за проналазак решења с обзиром на то да као шпански министар спољних послова зна колико је питање Косова штетно по Шпанију, али и по јединство ЕУ. Али, такође ће имати на уму да решавање ситуације захтева компромис које ће признати државе ЕУ које нису признале Косово, и у УН. Борељ има кредибилитет у Србији. Позиција Шпаније као земље која није признала Косово значи да ће бити симпатичнија фигура Београду него многе друге европске. Ако то буде добро искоришћено, биће у предности - оценио је Линдзи на Твитеру.
Ипак, упозорава Линдзи, уколико Србија буде била превише опструктивна по питању Косова, може се суочити са мањом подршком Шпаније и других.
- Србија такође зна да не може да приушти да га отуђи од себе. Борељ ће и даље имати утицаја у Мадриду. Ако буде превише опструктивна око Косова, може се суочити са губитком подршке. То би могло да се пренесе и на остале земље које нису признале Косово. Ни Косово не може себи да приушти отуђење. Његов добар извештај може помоћи томе да Шпанија промени позицију у ангажовању, па чак и у признању (иако је мало вероватно). Желим да будем оптимиста. Ђузеп Борељ може бити управо права особа за постизање историјског споразума између Србије и Косова - поручио је Линдзи.
Вучић: Добра вест за Србију, ситуација остаје тешка
О доласку Бореља изјаснио се и председник Александар Вучић, који је истакао да добри лични односи јесу важни, али да они неће опредељивати политику према нама и њима.
- Постављање Шпанца на место високог представника за спољну политику и безбедност ЕУ за нас је добра вест. Али, ми смо имали велике пријатеље у Жан-Клоду Јункеру и Доналду Туску, и тешко да ће нам се таква ситуација поновити. Ни актуелна висока представница Федерика Могерини није била против нас, а ни за нас. Ситуација остаје тешка. Не решава се то тиме да имате два или три човека на својој страни, већ само договором Срба и Албанаца. Ако то не решимо, стање може да иде у другом смеру - упозорио је он.
Немица на челу Уније- Ко је Јункерова наследница?
За нову председницу Европске комисије предложена је немачка министарка одбране Урсула фон дер Лејен, рођена 1958. управо у Бриселу, где је њен отац Ернс Алберхт имао високу функцију у Европској економској заједници и Европској заједници, претечама ЕУ. Потомак је барона Лудвига Кнопа, трговца памуком из Бремена, који је био један од најбогатијих предузетника свога времена и коме је руски цар Александар ИИ дао титулу.
Политиком је почела да се бави релативно касно, близак је сарадник немачке канцеларке Ангеле Меркел и чланица њене Хришћанско-демократске уније од 1990, али је на савезну политичку сцену ступила тек 2005. Удата је за Хајка фон дер Лајена, професора медицине и првог човека компаније за медицински инжењеринг из утицајне племиц́ке породице, а с њим има седморо деце.
Урсула је 2014. године посетила Приштину, где је бранила интервенцију НАТО у сукобу на Косову 1999. године и објаснила да је то уследило након извештаја о "озбиљном кршењу људских права и опасности од геноцида". На позицију министра одбране изабрана је 2013. године неочекивано, након три месеца преговора, и тада постала прва жена којој је дато да води тај ресор.
Прочитајте ОВДЕ каква је то преписка процурела.
Извор: Блиц
