Хоће ли тих разговора бити, каже, видеће се у периоду који је пред нама.

- Да ли ће контакти довести прво до разговора, а касније и до договора, зависиће од околности.

Уколико се договорите, ко би поред СПАС-а и ДСС-а још могао да буде у тој коалицији? Да ли је то можда Милан Стаматовић?

- Обично на хипотетичка питања са више од једне непознате не знам одговор. Пошто још не знам ни да ли ће разговора бити, онда не знам ни да ли ћемо се договорити, па ни да ли ће се још неко прикључити.

На прослави страначке славе СПАС-а дошао је и ваш некадашњи политички партнер Драган Ђилас. Да ли је то можда почетак неке будуће сарадње?

- Ако мислите на неке предизборне договоре, није. На славу смо позвали све наше колеге, то јест све политичке актере на српској политичкој сцени. Веровали смо да тако доликује једном цивилизованом друштву. Неки су дошли, неки не, али су сви били добродошли, па и Драган Ђилас. Ништа више од тога се на тој слави није десило.

Са ким од опозиционара сте још у контакту?

- Ни са ким нисам ако мислите на неке конкретне договоре, а са друге стране са многима се чујем. Прво јер многе од њих знам већ дуго година, друго, јер мислим да је нормално и логично да са људима из исте бранше одржавате контакт, без обзира на сличности или разлике. Тако би требало да буде у сваком пристојном друштву.

Када се помиње најављен бојкот избора, ви сте увек у групи опозиционара за коју се верује да ће на изборе изаћи. Хоћете ли изаћи, без обзира на то кад буду били?

- Они више практично не могу да буду ванредни. Редовни, како локални тако и парламентрарни падају на пролеће, па нема баш много логике да ће неко да распише изборе два пута у три, четири месеца. Што се тиче изборних услова, они су далеко од сјајних, али је историја показала следеће. Прво, да они никада нису ни били идеални и да на томе треба, без обзира на то ко је на власти, увек радити. Не само кад сте опозиција. А друго, да у случају бојкота избора, уколико немате за то општенародну и међународну подршку, неизласком на изборе само губи онај ко на њих није изашао. Видећемо, до избора има још времена, одлучићемо у фото-финишу. Такође на нашу одлуку о изласку на редовне парламентарне изборе утицаће и моја политичка процена наше тренутне снаге, јер немам намеру да будем ничија врећа за ударање. Што се локалних тиче, на њих ћу сигурно изаћи. Актуелни сам председник општине Нови Београд, како да не изађем.

Данас поједини опозиционари (Борко Стефановић, Бошко Обрадовић) говоре о неопходности дијалога с представницима власти. Ви сте о томе говорили пре седам, осам месеци, па сте били "тројански коњ", "лажна опозиција"... Шта се у међувремену променило?

- Многи су због мог потенцирања дијалога често против мене користили доста отровне речи у жељи, ваљда да стекну још неки политички поен. С временом су и сами дошли на исто. То и није толико важно. Важно је да оно што годинама говорим, а то је да без обзира на то колико се међусобно не слагали или политички разликовали, морамо једни са другима да разговарамо, постаје полако све заступљеније на нашој политичкој сцени. Верујем да је то једини прави пут нормализације друштва, а и смиривања напетости међу политичким актерима, која никуда не води. Са друге стране, разговор и договор су два потпуно различита појма. То што са неким разговарате, не обавезује вас да се аутоматски и договорите. Али разговором зато недвосмислено показујете да сте пре свега озбиљни људи, који зарад својих политичких поена не желе да урушавају сопствено друштво.

Позивате на пристојност, на дијалог, избегавате сукобе. Шта нас је довело у ситуацију да нико ни са ким не жели да разговара и да имамо дубоко поларизовано друштво?

- Свако говори о пристојности, све док сам не буде угрожен. Свако би да разговара, али само ако њему одговара, свако би да не вређа другога, али само ако му тај други повлађује. И тако унедоглед. Морате да пођете од себе и кажете - ја тако нећу, без обзира на остале и без обзира на околности. Чак иако сам директно политички угрожен. Кад би то сви урадили, све би било другачије. Али поћи од себе је увек најтеже у свему, па и у политици.

Рекли сте да се у решавању косовског питања треба водити главом, а не емоцијама, јер ћемо, у супротном, певати песме и нестајати. Подржавате ли постизање споразума са Приштином?

- Волео бих да се једнога дана постигне споразум о тешком косовском питању, јер нам је неопходан. И да тај споразум буде пре свега општеприхваћен од већинског дела српског народа, што би аутоматски требало да значи и да није на штету тог истог народа. Такав споразум ћу увек подржати. Бојим се само да смо од било каквог споразума изузетно далеко.

Шта би за вас било прихватљиво решење?

- Свако решење које ће прихватити већински српски народ, па чак иако бих се лично са њим мање слагао. Оно што је важно, јесте да се пред народ изађе са што више чињеница и пусти да сами одлуче о својој судбини. У том случају сам спреман да делим судбину народа и сносим последице његове одлуке, какве год оне биле. Тако битне ствари морају да имају истинско утемељење у народу који овде живи, јер се тиче њихове, то јест наше судбине.

Ваша политика није до краја позната широј јавности. Да ли сте за улазак Србије у ЕУ? И јесте ли ближи Русији или Западу?

- Да бих коментарисао улазак Србија у ЕУ, морали бисмо да од те исте ЕУ имамо и позив, а чини ми се да последњих година не само да немамо позив, него нам се јасно говори да је процес проширења завршен и да ту за нас више нема места. Уколико би позив дошао, а приступ ЕУ значио оно што је значио, рецимо, 2004. године, а то је расподела 356 милијарди евра новим чланицама, гласао бих за то са обе руке и ноге. Нажалост, то данас није ситуација. И поред тога што не постоји позив, нема ни тих бенефита који су некада постојали. Тако да ако се та прича икада опет отвори, треба добро размислити шта нам је у интересу, па тако одлучити. Што се блискости тиче, Србија је одувек припадала западној цивилизацији и од тога нити можемо нити треба да бежимо. Од тога нису бежали ни наши преци. Са друге стране, никада се не смемо одрећи наше православне браће са истока, а то су Руси. Културне, историјске, пријатељске и све друге везе наша два народа су толико дубоке и јаке, да мислим да их нико никада неће угрозити.

Имали сте непријатну епизоду у "Утиску недеље" са лидером Народне странке Вуком Јеремићем. Није му се свидело нешто што сте рекли, па је употребио и модификовао детаљ из вашег "прошлог живота", рекавши да "сте и током ОИ у Пекингу били безобразни па вас је саиграч пребио". Како то коментаришете?

- Свако на нашој политичкој сцени користи методе за које верује да су најефикасније да би презентовао оно што јесте и какву политику планира да води. Такође, у зависности од свог карактера и васпитања, труди се да на најбољи могући начин у јавности представи себе и своју организацију. И нема шта сад ја ту да се љутим или да ми буде непријатно, а још мање имам право или жељу да то коментаришем. Да се сличан догађај, рецимо, десио негде у кафани, ван јавног живота и очију јавности, он би свакако носио неке друге консеквенце и значајно другачију моју реакцију.

О поплави

Током невремена пре десетак дана написали сте на Твитеру да је "Нови Београд поплављен". Многи су вам то замерили, очекивали су да општина нешто уради, а не да јавља грађанима о очигледном.

- Па ја нисам сазвао конференцију за штампу и на њој изговорио ту једну реченицу и онда се окренуо и отишао кући. Онда би ваше питање имало смисла, овако баш и не стоји. Написао сам ту једну реченицу само на мом приватном Твитер налогу и то је све. А што се тиче тога шта је општина могла конкетно да уради у овом случају - буквално и литерално, ништа. Све што се могло урадити и што се радило, радило се са нивоа пре свега Града и Републике. Подсетићу вас да сам колико прошле године самостално изашао на градске изборе, управо у жељи да добијем прилику да могу да урадим за свој град далеко веће ствари него што законски и статутарно може да уради један председник градске општине. Са пуном спремношћу да за то поднесем сву одговорност. Грађани Београда су се већинском вољом одлучили за некога другог и ја ту ништа више нисам могао да урадим. Због свега тога, заиста не видим зашто би мени данас било ко замерао зашто не радим или слабо радим, оно за шта нити имам законски основ, нити конкретне надлежности, нити политичку подршку.

Како расте СПАС

СПАС ће ускоро прославити први рођендан. Како иде грађење страначке инфраструктуре, колико имате чланова, одбора?

- То је тежак посао, нарочито у околностима где имате једну тако доминантну организацију као што је СНС, са свим ресурсима и средствима којима располажу. Ако не желите да стварате фиктивне одборе, да бисте могли да кажете да их имате много, онда морате да се помирите са чињеницом да је неопходно много више времена од године да би вас људи заиста упознали. Циљ нам је стварање истинске, а не лажне организације. Време ће показати хоћемо ли у томе успети.

Специјални суд за злочине ОВК нишани и Србе! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц