Хрватски филмски редитељ и продуцент Дана Будисављевић годинама је истраживала хуманитарни рад Дијане Будисављевић. Затим је направила филм о жени која је након успостављања фашистичке усташке државе помагала српској деци и мајкама заточеним у концентрационим логорима. Пре и након премијере у Хрватској, филм је нападнут у крајњем десном листу "Хрватски тједник". Под насловом "Скандалозно" портал наводи да ће филм бити приказан у Пулској арени у програму филмског фестивала. Филм је у чланку назван "великосрпским пропагандним остварењем". Цитирано је и саопштење "Грађанске иницијативе Иво Пилар": Сећање на Дијану Будисављевић – идеологија и наметнуто колективно сећање против историјске науке".
“Прича о Дијани Будисављевић још један је доказ како се идеологијом, искривљавањем чињеница и наметањем лажног колективног сећања фалсификује историја. Циљ је изокренути истину и жртву приказати као злочиначки народ” - наводи овај институт, сугеришући да су, заправо, усташе биле жртве.
У негирању истинитости филма портал, чији текст преносе сви десни медији у Хрватској, тврди да "релевантних сведока нема", па је наводно и цела прича о акцији Дијане Будиосављевић - измишљотина.
Истовремено, портал "Народ" тврди да је поређење Дијане Будисављевић са Оскаром Шиндлером који је спасавао Јевреје из немачких концентрационих логора - "неумесно". За овај портал српска деца уопште нису била озбиљно угрожена у усташким логорима, а усташе су им, заправо, помагале. "За разлику од Шиндлерових штићеника - Јевреја, људи којима је помагала Дијана Будисављевић нису били директно животно угрожени. Односно, живот им није био угрожен у смислу да им га неким поступком жели одузети неки режим, државни систем или човек", наводи се у чланку.
Десничарски портал признаје да су ти људи (не помиње се нигде директно појам деца) били угрожени, "али од болести, глади, исцрпљености, а у то су стање доспели због низа ратних околности".
Истовремено, либерални хрватски портали извештавају о филму са много више симпатија, називајући Дијану Будисављевић хероином и препоручујући филм гледаоцима. "То је био најлепши дар који сам у животу добила - могућност да људе спасим од сигурне смрти", цитиране су речи Дијане Будисављевић од 14. јуна 1942. године.
Један од познатијих хрватских филмских критичара Ненад Полимац наводи да у филму има "и те како мучних призора, али да причу држи редитељски минималистички проседе".
Глумци играју дискретно, без великих гестова, сцене са аутентичним личностима подсећају нас да се то све заиста догодило, а шокантни репортажни материјал засигурно нећете никада заборавити - наводи Полимац.
Реч је о документарно-играном филму, а лик Диане Будисављевић на платну дочарава хрватска глумица Алма Прица.
Када нам стиже страница Јеванђела, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Срна
