Обзиром да им је савршено јасно да им од лидера странке зависи реизбор, напредњаци се последњих недеља готово утркују ко ће више, лепше и маштовитије да нахвали Вучића. Политички аналитичари оцењују да удворичка амбиција напредњака није нека нова категорија, будући да су они перманентно у страху да нису показали довољну лојалност вођи, али новина је што они сада имају лични мотив за ново позиционирање у странци, као и на републичким и свим другим изборним листама и неким будућим функцијама.
Можда су управо то разлози што су се током последњег заседања парламента неки посланици много више бавили достигнућима Александра Вучића, него законима који су на дневном реду. Тако је, примера ради, док се расправљало о лекс специјалису за Моравски коридор, напредњакиња Станија Компировић оценила да је „јака Србија за нама и само таква може нама помоћи и ми њој верујемо, јер уз нас стоји председник Александар Вучић, који нас разуме и који жели да путем мира и преговора реши једно од најтежих питања Косова и Метохије“. Њена страначка колегиница Станислава Јањошевић поручила је онима „који поткопавају суверенитет, територијални интегритет, као и национална питања Републике Србије за које се искључиво бори Александар Вучић, да треба да се запитају и да смање доживљај“, док је Владимир Орлић упитао – колико знате председника Србије који су добили орден Александра Невског и „колико је таквих ордена добио Борис Тадић или било ко други“.
Чини се да је ипак најнадахнутија била Катарина Ракић, која је навела да је Вучић одговоран за националну авио-компанију, аеродром, који по свим светским стандардима броји путнике у милионима. Наравно, за поплаве и елементарне непогоде Александар Вучић свакако не може бити крив.
„Само злонамерни могу да кажу да је Александар Вучић одговоран за то што пада киша. Међутим, оно за шта је он заиста одговоран и шта виђамо у Београду јесте гомила кранова, гомила градилишта. На тим градилиштима раде људи из Београда, људи из Србије. На тим градилиштима користи се материјал који је произведен у Србији. Створен је читав један ланац запошљавања за који је заиста одговоран Александар Вучић“, навела је Ракићева.
Последњих дана неуобичајено много у одбрани председника државе био је активан некадашњи шеф посланичке групе напредњака Верољуб Арсић, што су приметили чак и радикали, па је Вјерица Радета оценила да је та његова активност у директној вези са писањем Владимира Ђукановића који је своје страначке колеге назвао полтронима и идиотима који тапшу Вучићу иако га мрзе и који би појели канту измета само да би сачували фотеље.
Цвијетин Миливојевић, политички аналитичар, каже да је лидер напредњака и председник државе први пут увео потпуно нову категорију у српској политичкој комуникацији, којој нису били склони ни Милошевић, Ђинђић, Коштуница, па чак ни Војислав Шешељ. Он, каже Миливојевић, прозива своје страначке колеге да га недовољно бране када га напада зла опозиција и још гори шпијуни.
„То је врста команде за узбудну коју он њима повремено даје, жалећи се да је он сам на ветрометини“, каже Миливојевић, додајући да онда крећу полтронисања, чији је интензитет сада појачан страначким и близином парламентарних избора.
„Интензитет полтронисања најјачи је код прелетача, оних који су закаснили да се прикључе СНС на време 2008. године, него су учинили то тек након што је странка постала власт. Зато не треба ни да чуди што је међу најактивнијима у полтронисању Александар Мартиновић, који је са четири године закашњења ушао у СНС, као и Маја Гојковић, док је Миленко Јованов у СНС утрчао са осам година закашњења. Они који су од почетка са Вучићем и Николићем у СНС задржали су неку врсту достојанства и њихова лојалност није ни упитна, али немају ту потребу перманентног доказивања, мада је њих све мање“, наводи Миливојевић и додаје да је, примера ради, Верољуб Арсић још увек ту, али је деградиран са места шефа посланичке групе СНС у вечитог потпредседника Скупштине Србије.
Бобан Стојановић, политички аналитичар, каже да је потпуно очекивано понашање посланика СНС, јер они знају да им искључиво од Вучића зависи реизбор, али и не само они, већ и сви напредњачки функцонери.
„Важно је бити високо у страначкој хијерархији, како би на наредним изборима опет били кандидати за посланичка и функционерска места. Систем тако функционише, грађани се ни за шта не питају ни приликом избора, тако да знају да Вучић одлучује о њиховој судбини и сада сви покушавају додатно да се позиционирају. Лидерска партија, попут СНС тако функционише, а институционални систем омогућава такво пресликавање и на државне функције“, истиче Стојановић, док Ђорђе Вукадиновић, посланик опозиције и главни и одговорни уредник НСПМ сматра да понашање посланика није много другачије од уобичајеног, јер су они једнако удворички настројени према Вучићу као и у претходном периоду.
„То је увек једно неумерено, претерано, неумесно дивљење и обожавање, а разлика се назире само у степену обожавања у распону дивљења, од огромног до дивљења ала Зоран Бабић. То је ритуал који има пропагандни ефекат. Сви су они у страху да нису довољно добро показали своју лојалност и удворичку амбицију. Од политичке ликвидације Томислава Николића 2017. године и Сретења сви напредњаци су у максималној удворичкој амбицији“, каже Вукадиновић за Данас и додаје да ипак примећује, што су ближе страначки избори у СНС, дозу новог „ентузијазма код министарке Зоране Михајловић“.
Косово је тачка нестабилности на Балкану, Приштина минира дијалог тврди Дачић. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Данас
