У разговору наводи да је тадашњи државни врх СРЈ годину дана пре хрватске агресије упозоравао да се спрема погром Срба, али да ми ни Слободан Милошевић нити било ко други није веровао. Уздали су се, каже, у обећања Русије и Бориса Јељцина, која Москва није испунила. Испод грба Милоша Обреновића, у кући у родним Коштунићима, генерал Перишић на почетку разговора каже да је међународна заједница омогућила Хрватима да побију и протерају Србе, што сведоче и документа и записници са седница Врховног савета одбране, која објављујемо. Истовремено, Перишић је за наш лист говорио о тајним диловима које су имали Милошевић и Фрањо Туђман.
Која су три разлога због којих је пала Република Српска Крајина?
- Међународне снаге које је требало да бране Србе повукле су се, то је први разлог. Други је недовољна припремљеност и мотивисаност припадника Републике Српске Крајине и њихове Војске. И трећи, то што Југославија није била довољна гаранција да одврати Хрватску од агресије. Ми смо пратили стање у Хрватској и знали смо да ће и када ће Хрватска извршити агресију. Убедили смо ВСО да се Србима у РСК значајније помогне, да генерали, официри који су пореклом из тих крајева оду у Војску РСК, обезбедили смо обимну материјалну помоћ, само у убојним средствима та помоћ износила је више од 35 милиона долара, и то на почетку 1995. Да би им помогли, средства за субвенцију пољопривреде су преусмерена из буџета СРЈ за производњу средстава потребних за одбрану Крајине.
У то време Милошевић и Туђман су стално били на вези?
- Њих двојица су у то време тесно сарађивали, то није било транспарентно, искључена је била јавност и водиле су се неке закулисне радње. Међународна заједница тада излази са предлогом З-4, челници РСК нису хтели да прихвате тај план, те су се сукобили са Милошевићем. Уследиле су кадровске промене у Војсци РСК, скинути су способни људи, а доведени су послушници. Смењен је врсни генерал Миле Новаковић са дужности команданта Војске Крајине, а постављен је послушник генерал Челекетић.
Кажете да Војни врх Крајине није био дорастао задатку. Шта им конкретно замерате?
- Једном приликом у априлу 1995. Мартић, тада председник РСК, донео је план одбране Западне Славоније, који је урадила "група стучњака" са Челекетићем на челу. Милошевић је тражио моје стручно мишљење о квалитету тог плана. Сагледао сам тај план и рекао сам му да је веома слаб, да се тако не може одбранити Западна Славонија, на шта ми је Милошевић рекао: "Момо, па то је и онако неодбрањиво". У то време текле су припреме за Дејтон, те сам тражио сам да се Милошевић као главни преговарач српског народа мора изборити да обезбедити Републици Српској излазак на Јадранско море. Он је рекао: "Нема проблема, то ћу решити. Него ти мени реци како да Криоусном (тако је он звао Туђмана) обезбедимо излаз на Дунав". Уз све то, емисари из Београда ширили су по Крајини причу да су Срби у Крајини без заштите СРЈ и остављени на цедилу од међународне заједнице.
Уследио је напад Хрвата, операција "Бљесак".
- Првог маја 1995. у пет сати 16.000 хрватских војника и полицајаца кренуло је на Западну Славонију. За свега 36 сати успели су да разбију 4.000 српских бранилаца. Протерали су 18.000 Срба са простора Западне Славоније, убијено је или нестало 283 лица, од чега 57 жена и два детета.
Знали сте да то није крај да се спрема нова акција. Зашто није била спречена "Олуја", која је уследила одмах у августу?
- На 36. седници ВСО 12. маја 1995. изнео сам упозорење да то није крај, да се спремају нови напади. Тада нисам знао да ће то бити операција под називом "Олуја", али смо знали да ће уследити офанзива још гора од операције "Бљесак". Предложио сам да се дипломатским начинима спречи агресија, да се Југославија не увуче у рат. Да се мобилишу све избеглице које су дошли са тих простора, а такође да се ангажују добровољци, да се успостави јединство у РСК, да се на челне војне функције врате проверени кадрови, који су због политичких трвења смењени, да Србија помогне колико год је у могућности, да Војска СРЈ у садејству са полицијом обезбеди мостове на Дунаву како би се одвратила Хрватска од агресије. Затим да Војска РС изводи активности које би одвраћале Хрватску од агресије на РСК... У случају да то не буде довољно, наредити мобилизацију наше Прве армије. Предлагао сам да у случају напада на Банију, Кордун и Лику треба вршити активна дејства са ограниченим дејством, а у случају напада на Коридор у Посавини, предложио сам мере јер је то жила куцавица Источне Славоније и веза са Србијом и Републиком Српском, као и једина веза СРЈ са РСК.
Лилић, Булатовић и Милошевић су се укључили у расправу и донета је одлука.
- Хтели су да наше јединице пребацимо у рејон Сомбора, да их приближимо, да их у случају потребе дискретно убацимо, као и да се изврши делимична мобилизација. Истовремено, наложено је да се набави наоружање од Русије, која је СРЈ тада дуговала 300 милиона долара и да се за тај новац обезбеди наоружање за помоћ РС и РСК. Није се дозволила употреба Војске у Хрватској. Мешање Војске СРЈ тумачило би се као агресија на Хрватску.
Међутим, десио се 4. август, почела је "Олуја".
- Са 138.500 хрватска војска пробила је фронт дуг 700 километара на неколико места и ушла у дубину РСК од три до 15 километара. Већ 5. августа су ушли у Книн. Срби су имали око 31.000 бораца, однос је био скоро 5:1 у корист Хрвата. Значајно је да је пред почетак агресије НАТО бомбардовао два репетитора у Републици Српској, чиме је изазвана велика паника. Треба речи да су грађани РСК и пре "Олује" спаковали нужне ствари за напуштање вековних огњишта, да су највећи број српских бораца, од те 31.000, чинили људи који су били главе породица, те да су, кад је почело бомбардовање, а потом артиљеријско гађање хрватске војске, по дубини цивилне објекте, ти људи кренули да спасавају своје породице.
Оружје вредно 35 милиона долара које је после Србије пало у руке Хрватима, је л' тако?
- У Стрмици, селу између Книна и Босанског Грахова, хрватска војска заробила је највећи магацин убојних средстава у РСК, у којем је било допремљено и то наоружање, о чему ми је у Хагу причао и генерал Маркач.
Шта се дешавало тада на састанцима државног и војног врха?
- Уследила је 40. седница ВСО на којој је децидно речено да Србија не сме бити увучена у рат. Као војнику и човеку, било ми је жао што смо спречени да помогнемо Војсци и народу Крајине. Али таман да је било другачије одлучено, Војска не би могла да стигне на време јер су Срби из РСК већ били у колонама, закрчили су путеве, изложени артиљеријској и авио-ватри хрватске војске и подржани НАТО снагама. А да је ВЈ била увучена у сукоб на територији РСК, тада би нас НАТО бомбардовао као 1999, ако не и горе, и био би доведен у питање опстанак комплетног српског народа.
Емисари из Београда ширили су по Крајини причу да су Срби у Крајини без заштите СРЈ и остављени на цедилу од међународне заједнице
Како је могуће да је државе све то знала, да готово ништа није урађено, а на терену су биле и међународне снаге.
- Нема међународне заштите, плави шлемови, који је требало да заштите Србе, повукли су се. Видите, НАТО је кренуо ка истоку. На том путу сметала им је СФРЈ - разбили су је. Из СФРЈ Словенија је пришла њима, Хрвати су им пришли, па муслимани, па Албанци и Црногорци. Једино ко им се супротставио смо ми Срби. У овој ситуацији Хрвати су пешадија Запада. Касније су муслимани и Албанци постали НАТО копнене снаге на Балкану, а у будућности све војне снаге бивших република СРЈ које су примљене у НАТО биће нам противници ако садашњи државни врх Србије не изнађе мирољубиво решење за КиМ.
Да се вратимо на Крајину. Дакле, и Београд их је издао?
- Није! Београд их је гурнуо у рат. Да је на челу РСК остао Јован Рашковић и да се није петљала Југославија, много би се боље решило стање Срба у Хрватској.
Ако то што их је Милошевић гурнуо у рат и после их оставио на цедилу није издаја, шта је онда?
- Он је радио из најбоље намере, али није хтео да слуша стручњаке. Његова велика заслуга су преговори у Дејтону, где је не створио, већ верификовао Републику Српску. Да он није био преговарач, не би било РС. Али је његова највећа заслуга за губитак Косова. Због тога смо се касније сукобили и због тога сам отеран из Војске.
Сребреницу су Амери искористили да нападну Србе
Пре "Бљеска" и "Олује"десила се Сребреница. Шта је истина о том злочину?
- Пре "Олује" уследила је операција "Криваја". У јулу је војска РС ушла у Сребреницу, која је била небрањена. У њој је било 5.000 војника под комадом Насера Орића, који је било Слобин телохранитељ у неком претходном тиму. Сад се он појавио као муслимански херој, али је био велики злочинац који је ускакао у српска села, лично је убијао, забијао је нож у једно, па друго око везаним људима. У његовим нападима на Србе око Сребренице страдало је 3.287 Срба. То је иритирало Војску РС и генерала Младића, па су 11. јула ушли у Сребреницу, која није била ни брањена. Заробили су огроман број припадника муслиманске војске, неки заробљени муслимани напали су Србе који су их заробљене чували, уследила је спонтана реакција припадника Војске и полиције РС, која је за последицу имала преко хиљаду заробљених и убијених муслиманских војника.
И све то су Американци искористили?
- Ишао је прво "Бљесак", па Сребреница, па "Олуја". Срби у РСК су се упецали док су Срби у РС заробили унпрофорце, па француске пилоте, па су упали у Сребреницу, то је међународној заједници и Хрватима дало за право да крену у "Олују" и видели смо шта је било.
Прочитајте ОВДЕ који је то човек знао пре 34 године шта ће нам се догодити.
Извор: Српски Телеграф
