Пише: Миленко Васовић
Најбезобразнијом одредбом закона која је икада срочена у Србији предвиђа се да послодавац не мора да има ниједног запосленог већ да све раднике може да изнајми преко агенција за запошљавање. Да их узме на лизинг као што се узима машина.
Проблеми у најави, јер правно се припрема терен за превару. Цветаће фирме за један посао, за један дан. А где друго него у једној од најсиромашнијих земаља Европе. Народ који живи у немаштини прихватиће сваку врсту запослења па и ову. Чим настану проблеми послодавци и агенције ће да слуђују рају пребацивањем кривице на оног другог.
Тако ће агенције бити нека врста сабирног центра за све оне који немају другу могућност да дођу до посла. И сигурно је да ће радници имати мање плате јер између њих и послодавца постоји посредник. А посредник неће радити за лепе очи него за лепе паре које ће овако или онако узимати из џепова најамника.
Неће више бити ни синдиката, ни штрајка. Јер ако вас послодавац мобингује, гура у пелене, закида, тера на неплаћени прековремени рад, ви можете да штрајкујете – али у агенцији која вас је запослила. Не код тог послодавца. Он ће док ви штрајкујете узети „робове“ од друге агенције. Значи и синдикат и штрајк постају бесмислени.
Ево вам још безобразлука умотаног у законски предлог. На папиру је предвиђено да изнајмљени радник мора имати исте услове рада као и онај који је директно запослен код послодавца. Али послодавац може да изнајми комплетно (100 одсто) људство, што ће рећи да положај „роба“ нема са чим да се упоређује.
Замислите грађевинца који ради на лизинг. Која ће агенција да га држи на плати у децембру, јануару… на мразевима. Значи отказ, па дођи у априлу. Несигурност је основна порука овог законског предлога. Изнајмљени радник данас јесте запослен, сутра већ није. Ко ће таквом, на пример, да да кредит за стан, како ће тај несрећник(ца) да планира породицу. А чему тек да се нада његово потомство. Надничари рађају надничаре, тако се некад на селу говорило.
А како је у Европи? Па рецимо у Немачкој је ангажовање радника преко агенција два, три одсто, а на просеку Европе још мање. Шта је овде занимљиво, синдикати у Србији су од Владе тражили да проценат ангажованих преко агенције у једној фирми може бити највише 10 одсто. И такав њихов широки захтев је игнорисан. Због чега, по чијем предлог, у чијем интересу.
Мали је ово простор да анализирамо шта ће бити када преко агенција буде ангажовано неколико стотина хиљада обесправљених људи. Затим, колико ће државни фондови имати смањене приливе, колико ће обесправљених побећи из Србије и сл.
Ово наопако решење нема логично објашњење сем да су ресорни министар и премијерка били одсутни када је Влада усвојила робовласнички предлог. Синдикати знају шта им је чинити.
Прочитајте ОВДЕ шта је то морбидно у Гучи.
Извор: bizlife. rs
