Коментаришући идеју председника Црне Горе Мила Ђукановића да је пут за решавање такозваног црквеног питања обједињавање православних верника у једну цркву, Амфилохије каже да о томе могу говорити само некрштени и људи за које је црква исто што и партија или невладина организација.
“Са тог разлога живог црквеног континуитета, наш викарни епископ Методије (Дурмиторац) носи титулу диоклијског епископа. Као таква, она је постојала као јединствена црква Истока и Запада све до 11. века. После 1054. године на нашим просторима постоје две латинске, западне бискупије (Которска и Барска), а већ од 9. века огромна већина верника древне Дукље-Зете и Рашке определила се за кирилометодијевску традицију Истока и црквенословенски језик, то јест за цркву новога Рима - Цариграда и Јерусалима. То клименто-наумовско опредељење наставио је, рукоположењем од цариградског патријарха, први архиепископ српски Свети Сава (1219. године), који је пре 800 година, после оснивања самосталне (аутокефалне) Жичке архиепископије, основао и Зетску епископију на Михољској превлаци (данашњу православну Митрополију црногорско-приморску), као и епископије Хумску (данашњу Захумско-херцеговачку), Будимљанску (данашњу Будимљанско-никшићку) и Дабарску (данашњу Милешевску и Дабробосанску). То су православне епископије (митрополије=цркве) које овде до данас постоје кроз векове, органски везане за Жичку-Пећку патријаршију, без обзира на све мене назива и промене", истиче митрополит Амфилохије.
Према његовим речима, „Митрополија зетска је од укидања Пећке патријаршије (1766. године), као чуварка њене аутокефалности (заједно са Карловачком митрополијом) постојала самостално“.
“Заједно са осталим помесним црквама, деловима некадашње Пећке патријаршије, она је била прва међу њима која је обновила јединствену Пећку патријаршију (1918-1922. године). Њен посебан значај је био у томе што је она благодарећи црногорским митрополитима и господарима Петровићима створила независну Црну Гору. Благодарећи тој њеној улози у стварању независне Црне Горе она је (за време књаза Николе) називана и аутокефална, иако није ни од кога тражила ни добила аутокефалност”, нагласио је он.
Тражити оснивање „цркве православне“, како је казао, „могу само људи који не знају шта је црква“.
"Кад би знали и кад би ишли у цркву, они би знали да се у њој не исповеда у симболу вере ни Руска, ни Грчка, ни Српска, већ се исповеда „Једна, Света, Саборна (Католичанска) и Апостолска Црква“ Христова. Само они који оснивају лажне, а тиме неправославне, нехришћанске и нецрквене заједнице, попут неких невладиних организација, могу рећи (као Мираш Дедеић) да „православна црква чије биће није национално не постоји у васељени“, рекао је Амфилохије и наставио:
“Не сме се изгубити из вида да су Јевреји поистовећујући своје национално биће са старозаветном црквом, управо зато што је Христос позивао све људе и народе у своју цркву, разапели и убили Христа. Називи пак православних помесних цркава по националном и државном префиксу представљају спољашње, географске и по већини верника називе условљене историјским и спољашњим променама, а никако природом, смислом и бићем саме цркве”.
Прочитајте ОВДЕ како Црногорци малтретирају Србе.
Извор: Побједа
