Додуше, можда не једина, али сасвим сигурно њен највећи део, с обзиром да је СРС странка која би, према актуелним истраживањима, прешла изборни цензус.

Ако део опозиције не изађе на изборе, а ти избори, ипак, буду проглашени легитимним и произведу легитиман парламент слика радиклизоване скупштине могла би да постане свакодневница у Србији.

Другачије речено, ако скупштинску већину и након наредних избора буду чиниле странке које су и сада на власти, хипотетички, Србија би добила парламент без странака које се декларишу као грађанске.

Био би то парламет који и превише нагиње на десно, чак и до екстрема, а у најкраћем слике из скупштине могле би бити само још драстичније од ових које гледамо последњих месеци када део демократске и проевропски орјентисане опозиције бојкотује рад парламета.

- Јасно је да на изборе, поред странака владајуће коалиције, излази СРС која у актуелном контексту (као и често кроз своју историју) више служи као опозиција опозицији, него влади. Тај став ће вероватно заузети и минорне странке и покрети са мање или више израженим везама ка СНС, као што су Заветници, Српска десница и остала весела дружина. Слично важи и за веће партије националних мањина, које у актуелном политичком систему своје преживљавање и остваривање (мањинских) интереса нужно траже искључиво кроз учешће или подршку владајућим коалицијама, па за њих бојкот није опција - пише Дејан Бурсаћ из Институту за политичке студије за портал Talas.rs.

Управо ово је ствар на коју морају да рачунају они који, заговарајући бојкот, нису размишљали о овом аспекту приче.

Уколико сценарио дефинитивно буде бојкот, што би према најавама требало да се зна на јесен, и још ако он буде неуспешан, актуелне грађанске странке добиће своје "заменике" у посланичким клупама, оличене у махом десно оријентисаним странкама. Радикали ту нису једини, али су међу највећима.

"Десни" парламент

Како објашњава извршни директор Цесида Бојан Клачар, ако бојкота буде, он ће за последицу имати озбиљно прекомпоновање политичке сцене. Очекивано, биће и "профитера", али и оних који ће претрпети губитке. То могу, појашњава он, "да буду они који заговарају бојкот а он не успе, али и они који га не подржавају, али направе лош резултат".

- Ако се деси да, рецимо, изборе бојкотују само странке окупљене око СзС, не треба искључити могућност да СРС, ПСГ, СПАС Александра Шапића и ДСС буду нека нова опозиција у парламенту, јер су по свим истраживањима сви они око цензуса. Са друге стране, ако се ПСГ ипак прикључи Савезу и подржи бојкот, онда бисмо имали ситуацију да, поред владајуће коалиције и странака које је чине, у посланичке клупе уђу радикали, ДСС и СПАС, па бисмо у том случају добили парламент десног центра, па и озбиљном десном орјентацијом - појашњава Клачар.

Ова ситуација би, каже, за опозицију могла да буде једна сасвим нова реалност, која ће неке од партија потпуно избацити из политичке утакмице, неке задржати, али и увести неке сасвим нове.

- То, међутим, може бити и проблем за друштво у целини, јер би све то могло да се деси у моменту када се очекује решење косовског проблема. Са таквим саставом парламента могућност да се он реши се умањује. Такође, у обзир треба узети и европску орјентацију, јер је реч о странкама које су анти ЕУ орјентисане, а управо је приближавање ЕУ нешто што нас такође у перспективи очекује. Све то не би било згодно ни за владајућу већину, јер би имала проблем са подршком за та важна питања - прича Клачар.

Мач са две оштрице

Каже и да би у случају оваквог сценарија штету у парламенту не би било представника друге, грађанске, демократске опције, која у Србији није мала.

- Они неће имати своје представнике, а то је генератор за незадовољство. Сужен би био и "вентил" за те незадовољне, јер где ће се онда то незадовољство артикулисати ако нема институционалног нивоа, а то парламент - истиче он.

Са друге стране, каже, ако пак бојкот буде успешан, опозиција може да буде мирна.

- Све ово је међутим под знаком питања, јер су детаљи око бојкота још увек непознаница - закључује он.

Иначе, у случају мање излазности (бојкота), свим странкама које претендују на посланичке клупе, биће потребан мањи број гласова за цензус, па би то могао да буде "плус" управо за ове странке које се "врте" око цензуса.

Ко није за бојкот?

Говорећи о бојкоту, Бурсаћ наводи да странке које учествују у њему имају шансу да постану део блока који се намеће као главна опозиција Вучићу и "стану у ред" за власт када он падне.

- То је логика странака СзС, које у овом тренутку углавном реторички чврсто стоје на линији бојкота. За бојкот су и ДЈБ и Нова Србија, иако је њихов домет тренутно веома упитан. Неслагање очигледно постоји унутар једног крила ДС, а оно је засновано на потпуно рационалној рачуници - пише он, и наводи да би из перспективе опозиционе странке заиста могло да се изгуби све ако бојкот не успе.

То се односи и на финансије, присуство у јавности и медијима, учешћа у власти и одлучивање на локалу, прилике за запошљавање чланства... Управо то може да буде мотив за нове - старе странке да се профилишу и окупе гласаче.

- Због тога бојкот није опција за најављену коалицију СПАС и ДСС, а вероватно због тога своје опције отвореним држи и ПСГ. Исто важи и за Нову странку. Чини се да део ових актера чека да види реакције и прве ефекте кампање СзС за бојкот. Остаје дилема шта је логика мањих странака које су против бојкота, попут ЛДП, будући да се због скромне подршке и инфраструктуре не могу надати уласку у парламент, а и коалициони потенцијал им је низак - пише он.

Против бојкота је и ЛСВ али, како наводи Бурсаћ, "њима база подршке у покрајини налаже учешће на војвођанским изборима, али је упитно с ким би они могли у коалицију на републичким, пошто се самостално не могу надати преласку цензуса".

Шта ће мале странке?

Иако не играју на високо, а одлуче се за бојкот, мале локалне странке и покрети у питање доводе своју егзистенцију, попут "Здраве Србије" Милана Стаматовића, Грађанског фронта, Иницијативе "Не давимо Београд", и осталим мањим покретима по Србији, од којих се многи баве искључиво локалним темама.

- Многе странке имају потпуно рационалну рачуницу против бојкота. Међутим, поставља се питање колико оне могу постићи на изборима. Неке практично не постоје ван главног града (СПАС) или нису препознатљиве широј јавности (ПСГ), док друге више немају инфраструктуру (ЛДП или ДСС) ни коалициони потенцијал (ЛСВ), тако да се може десити да после пролећа 2020. завршимо са парламентом у коме ће једина "опозиција" бити СРС - закључак је текста на Talas.rs.

Злочинац Харадинај са братом у Дечанима испалио најмање 1.000 метака! Тај снимак погледајте ОВДЕ.

Извор: Блиц