Некадашњи потпредседник Ђинђићеве владе тврди да су три кључне ствари довеле до тога да српски премијер буде убијен испред зграде Владе:
- Зоран је био пун знања и енергије, врхунски мотивисан и спреман за прогресивне промене, упоран и храбар, спреман на саможртвовање, али није штедео ни сараднике. Нажалост, није имао довољно искуства да одабере квалитетне и часне сараднике, и то га је, поред осталог, стајало главе. Питао ме шта мислим о КиМ, рекао сам му: "Зоране, КиМ је Кумановским споразумом, а посебно војно-техничким делом, на ивици потпуног губитка у оваквом међународном односу снага према СРЈ, односно Србији. Но, ко год из политике дигне руке од КиМ, нека не рачуна на опстанак на било којој изборној функцији. Ђинђић се сложио и кренуо је да од међународних снага тражи подршку за спасавање КиМ. Тиме је почео да губи наклоност водећих држава Запада. Неке мрачне снаге међународне заједнице уз ослонац на политичке противнике Ђинђића у спрези са застрашеним појединцима из "Црвених беретки" због претње из Хашког трибунала извршиле су атентат на њега.
Да се вратимо на почетак, један сте од главних организатора 5. октобра, али се ваше заслуге приписују другима?
- Важно је да је 5. октобар постигао циљ, одбранио бирачку вољу грађана СРЈ, а колика је и чија је то заслуга, није битно. То ће пре или касније утврдити историја.
Како је изгледало хапшење Милошевића? Шта се дешавало иза кулиса, с ким се преговарало?
- Већина припадника ДОС, као и ја, били су за смену окоснице остатка Милошевићевог режима, шефа ДБ Србије Радета Марковића и начелника генералштаба ВЈ Небојшу Павковића, Коштуница то није дозвољавао под плаштом нећемо дозволити никакву одмазду, то је искомпликовало приступ Милошевићу. Знали су да сам ја против хапшења Милошевића, па су све око тога тајили од мене. Једино ме је Душан Михајловић замолио да дођем код њега у МУП, он је тада био министар полиције.
Легију сам видео у Михајловићевом кабинету. Седи опуштено, да не кажем непристојно, на троседу
О чему сте разговарали?
- Одазвао сам се, отишли смо у његов кабинет, кад тамо седи Легија. Опуштено, да не кажем непристојно, на троседу. Замолим Михајловића да изађемо у другу просторију и он пристаје. Питам га: "Шта ће ти он овде", а Михајловић каже: "Он ће ухапсити Милошевића. Како је Милошевић био у објекту који је под контролом Војске, требало би ти да му даш неке информације у упутства".
Јесте ли му помогли?
- Уз све поштовање Михајловића, нисам пристао да даље контактирам са Легијом и нисам био укључен ни по ком основу у хапшење Милошевића. Како су тензије око хапшења нарасле, звао ме је Коштуница и замолио да га информишем о стању у Ужичкој 15, јер ја сигурно знам шта се дешава. С обзиром на то да је генерал Бојовић, некада мој потчињени, иначе частан човек и официр, у то време био ађутант Милошевића, а пре тога командант гардијске бригаде, која је обезбеђивала Милошевића и у време хапшења, назвао сам га и замолио да учини све како би спречио крвопролиће. Претила је опасност да се "Црвене беретке" са Легијом на челу сукобе са припадницима Војске који обезбеђују војни објекат у којем се тада налазио Милошевић. Хвала му, послушао ме је.
Ипак је улога Милорада Улемека била важна у петооктобарским променама?
- Ражнатовић се наметнуо ДБ и МУП Србије као велики патриота и херој српског народа, а у ствари био је експлоататор ратног плена, што не треба доказивати. Јавност зна шта је поседовао од материјалних добара и какву је лажну репутацију стекао. За то није он крив, већ они који су му то омогућили, а омогућили су му они који су од тога имали користи. Он, створен од неспособних државних чиновника, створио је многе попут себе, па и Легију, који га није превазишао у богаћењу, али јесте у злочинима против свог народа. Нажалост, Легију су неки из ДОС, опет под покровитељством Милошевићевих реликта власти, у овом случају Радета Марковића и неких челника ДОС, ангажовали у току 5. октобра, а и касније за сличне ствари, за које га је ангажовао и Милошевићев режим.
Покушали сте да спречите формирање "Беретки". Из којих разлога?
- Кад сам примио дужност НГШ ВЈ, знао сам да сам пореметио крилатицу Милошевићеве камариле, која се односила на стварање српске нове Војске, а гласи: "Плаво горе, плаво доле". То значи да ће из ЈНА остати ратно ваздухопловство, док ће копнене снаге бити припадници МУП. Са ударним снагама, Ражнатовићевим и Легијиним јуришницима. Кад је спречена могућност реализације дела поменуте крилатице, њени заговорници не одустају од замисли, па убеђују Милошевића да је потребна јединица под командом Државне безбедности Србије за специјалне задатке које не може извршити ВЈ јер су ван СРЈ, а ни МУП јер за то није способан. Рекао сам Милошевићу да то није по закону, да је то што се ствара велика опасност за све, па и творце, чак и оне који то из врха државе дозвољавају. Милошевић ме на упита да ли ћу ја слати војнике ВЈ у РСК и РС да решавају специјалне задатке. Кажем му: "Не без одлуке Скупштине СРЈ и одлуке ВСО", јер откуд мени право да младиће на служењу војног рока шаљем у другу државу, шта да кажем њиховим родитељима ако буду рањени или изгубе живот. Милошевић ми на то одговори: "Ето, Момо, зато стварамо 'Црвене беретке'".
Биле су вам доступне информације о њиховом делованују на ратишту. Јесте ли Милошевићу скренули пажњу на то?
- Знајући шта су радили аркановци и Легијини људи у РС и РСК, рекао сам му да је главно њихово ангажовање ван СРЈ ратни плен, да је то њихов златни рудник, али да, кад нестане тај ван СРЈ, тражиће га у СРЈ, па ће на крају њихове жртве бити покровитељи и челни људи државе којих су их створили. Нажалост, било је тако, ко је испратио у Хаг Слободана Милошевића, ко је касније елиминисао из живота Зорана Ђинђића? Ето, зашто сам ја био против стварања "Црвених беретки'. Разговоре нисам хтео да водим са нелегалним припадницима оружаних снага које је из незнања и наивности прихватио ДОС и ето вам повода због којег ме требало елиминисати из Ђинђићеве владе, како би Ђинђић након годину дана био елиминисан из живота.
Треба знати да старешина у Војсци, а посебно генерал, доношењем одлуке и издавањем команди има власт над људским животима већу од било које друге професије. Ја сам догурао до највише функције у Војсци јер сам у доношењу одлуке, посебно у рату, максимално бринуо о животима својих потчињених, највећег богатства нашег народа, и срећан сам што сам из зенице усташког ока Задра са сарадницима извукао све своје потчињене, њих неколико хиљада, што сам из друге зенице усташког ока, опет са умним сарадницима, спасао неколико стотина опкољених војника ЈНА из Чапљине. Нажалост, неке моје колеге по професији, а посебно у јединицама а ла "Црвене беретке", а и државници о томе нису водили рачуна јер су, окупирани својим интересима, жртвовали животе војника који су били цвет младости.
Шта бисте рекли о Коштуници?
- Са Коштуницом сам сарађивао добро до избора за председника СРЈ, а потом с времена на време. Он је то радио преко сарадника, а мени није одговарало посредовање некомпетентних људи. Тражио сам да ми буде сведок у току одбране у Хагу јер је имао изванредне услове да буде најквалитетнији сведок моје одбране: доктор је правних наука, био је председник СРЈ и зна шта је ВЈ јер му је била подређена, зна односе са РС и Војском РС, али није прихватио. То ме је изненадило јер за време његовог мандата добровољно сам отишао у Хаг да бих смањио пресију Међународне заједнице према Србији, јер су се Караџић, Младић и Хаџић све три "крупне рибе" криле на простору Србије. Оптужена је "најкрупнија риба" после Милошевића, па ако се она испоручи Хагу, ублажиће се тај притисак. На тој одлуци добровољног одласка био је и он и комплетан државни врх захвалан, али помоћ у одбрани је изостала.
Прочитајте ОВДЕ ко је рекао Перишићу да је Крајина неодбрањива.
Извор: Српски Телеграф
