Како је дошло до тога да ви направите план за рушење Милошевића?
- У току припрема за 5. октобар направио сам план како да милионску масу људи која се скупља у Београду рационално употребимо и одбранимо бирачку вољу притиском на Милошевића да призна пораз. Ђинђић је био одушевљен јер је знао да знам слабе тачке Милошевићевог режима, да сам професионално оспособљен за употребу масовног броја људи, да имам довољно храбрости да замишљено реализујем и да ми је, као и њему, стало да спречимо даље пропадање народа и државе, и то без калкулација о личним интересима, али са спремношћу да се жртвујемо.
Шта је Ђинђић од вас конкретно тражио, шта вам је било задужење?
- Замолио ме је да са његовим најближим сарадником Зораном Живковићем будем на челу највеће колоне демонстраната која је кретала из Ниша и у коју су се уливале комплетне колоне из јужне, источне и дела централне Србије. Прихватио сам, али је у току довођења људи било низ препрека на ауто-путу постављених од МУП и ВЈ у позадини као резерве. Када смо Зоран и ја наишли на старешине барикада, чим су ме препознали, отварали су пролаз са поздравом: "Срећно, генерале!" По доласку наше колоне из Ниша у Београд око 15 сати почела је реализација плана употребе пристиглих демонстраната.
Конкретно, које сте потезе предложили?
- У том плану одређено је девет виталних објеката које треба заузети без употребе силе, а то су: Телевизија Србије, Скупштина, нека од полицијских станица у Београду... Девети, последњи објекат, била је резиденција Слободана Милошевића у Ужичкој улици на Дедињу. Поседнуте су прве три, а Горан Свилановић и ја отишли смо у МУП у Улици 29. новембра да преко начелника МУП Београда успоставимо везу са Влајком Стојиљковићем како бисмо спречили евентуални напад МУП на демонстранте. Са Војском, преко неколико генерала, замолили су да им не помињем имена, добио сам гаранције да ВЈ неће бити употребљена против демонстраната.
Шта сте затекли у МУП?
- Када смо Свилановић и ја ушли у двориште зграде МУП у 29. новембру, затекли смо неколико стотина милиционара са пуном опремом у седећем и лежећем ставу на одмору. Како су нас угледали, спонтано су хорски пустили глас олакшања. Утом добијам везу са Стојиљковићем, он почиње да прети: "Шта то радиш, Перишићу, бићеш одговоран као главни узрочник могућих негативних последица". Одговорио сам му: "Влајко, ти и твој шеф Милошевић сте главни узрочници јер сте покрали бирачку вољу демонстраната. Него, нареди својим људима оно што једва чекају, а то је да неће бити ангажовани против демонстраната".
Те сте направили партију, ушли у политику...
- После потписивања капитулације од генерала војске Светозара Марјановића и полиције Обрада Стевановића и повлачења Војске Југославије и полиције са КиМ, на позив умних људи Србије, ставио сам се на располагање снагама које су кренуле у демократске промене. Основао сам Покрет за демократску Србију са основним циљем да, у сарадњи са осталим прогресивним снагама, срушимо режим у СРЈ који је узроковао бомбардовање СРЈ и губитак Косова и Метохије. Дакле, сходно изјави коју сам дао да остајем на располагању народу и држави, ушао сам у политику. И њој, као и Војсци, дао сам комплетног себе, а нисам тражио ни добио ништа, чак за три године нисам дигао ниједну дневницу као посланик и потпредседник Владе Србије. Пуно умних људи ми је рекло: "Ти си частан генерал, не улази у политику, испрљаће те".
Нисте послушали.
- Одговорио сам: "Слажем се са вама, знам да ћу бити жртва, али ниједан интелектуалац, када је опстанак државе и народа у питању, не сме остати ван догађаја, јер ко ће онда водити државу и народ. Кад се доносе судбоносне одлуке за народ и државу, ако најумнији људи нису ангажовани, те одлуке неће бити квалитетне и плаћаће се огромним људским и материјалним жртвама".
Мислите ли да се тај однос променио у међувремену?
- Нажалост, многи интелектуалци то и данас нису схватили, дистанцирали су се од политике, чувају своје интересе, а из удобних фотеља са пуним џеповима критикују све одлуке државних органа. И сада је судбина народа и државе у питању, ако смо родољуби, као што то тврдимо, ставимо све своје способности и умне и физичке и материјалне у функцију прогреса и са најмање жртава, изаћи ћемо из кризе.
Који је био Стојиљковићев одговор?
- Настао је тајац, а потом је Стојиљковић рекао: "Очекујем да и ти и твоје досманлије то урадите са демонстрантима". Одговорио сам да за то не брине. Био сам сигуран да неће употребити МУП, и то више због тога што ми је пренето да генерал Властимир Ђорђевић, помоћник министра за јавну безбедност, неће дозволити злоупотребу МУП против демонстраната. То ми је касније у Хагу 2009. године лично потврдио генерал Ђорђевић.
Потом сте ушли у Ђинђићеву владу, како сте тада сарађивали?
- Били смо одлични сарадници.
ДОС је Војску довео до просјачког штапа
У Влади коју је формирао ДОС били сте потпредседник. Кад подвучете црту, који је учинак владе ДОС?
- ДОС је срушио Милошевићев режим, који је био погубан по српски народ, и то без проливања крви сопственог народа. То му је највећа заслуга. Није сменио реликте Милошевићевог режима, пре свих Радета Марковића и Небојшу Павковића, и неке друге. На челне позиције често је постављао људе који нису имали знања, искуства, који су били недорасли да схвате организацију на чијем су челу, а камоли да је унапреде кроз трансформацију у модерну и функционалну учесницу укупне демократизације и професионализације државне управе. Није прекинуо везу са подземљем, криминалом и осталим слабостима, којима је обиловао петходни режим.
То нису све замерке?
- Војску Југославије ДОС је довео на просјачки штап, укидајући служење војног рока и отуђењем војне инфраструктуре. Укинуо је последњу Југославију, наставио губитак Косова и Метохије. Ослободио је преко 200 ратних злочинаца Албанаца са КиМ, док је, с друге стране, испоручио на десетине својих грађана Хагу, међу којима и невине, а који су својом одбраном доказали да ВЈ, СРЈ и Србија није крива за злочине који су се догодили у Хрватској и БиХ, а да један од председника СРЈ и неки други државници и генерали нису хтели да им сведоче у Хагу током суђења.
Параглајдинг ме је спасао од Хага
Бавите се параглајдингом, то вам је постао хоби током суђења у Хагу?
- Параглајдингом се бавим од 2000, када су ме разни поставили као бактерију под микроскоп. Тражио сам спас за ментално здравље у трећој димензији екстремној за човека, та наткомпензација ми је помогла да опстанем високо употребљив за своје године.
Имате ли још неки хоби?
- Бавим се рекреативно скоро свим спортовима, имам синове спортисте, пристижу и унуци, те су стони тенис, пливање, мали фудбал најзаступљенији. Интензивно пишем јер желим да потомцима оставим сведочење из прве руке о значајним догађајима нашег друштвеног живота, посебно од 1990. до данас, али објављивање књига ће сачекати да прође оптимална временска дистанца, део тога сте ви вашом упорношћу нарушили овим интервјуом.
Спојили их митинзи
Према Перишићевим речима, Ђинђић га је замолио да одржи неколико говора на опозиционим митинзима и тада је почела њихова сарадња. Касније, уочи 5. октобра, Перишић је направио план од девет тачака за заузимање кључних објеката, међу којима је била и вила у којој је живео Милошевић.
У току предизборне кампање, када је први пут чуо шта и како говорим на скуповима, замолио ме је да заједно идемо на митинге по Србији. Он је отварао скупове својим говором, а ја завршавао или обрнуто.
Матија Бећковић оштро о прљавим плановима Мила и Црногораца! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Српски Телеграф
