Државна станица „Русија данас“ (РТ), је на Јутјубу у оквиру потпуно новог арсенала руске војске, наводно ново оружје представила под називом „9М730 Буревестник“.
Питање гласи: Да ли су слике које Путин и РТ представљају у стилу компујтерске игрице научна фантастика или то оружје заиста постоји?
Индиције које указују на експерименте са оружјем
На војном полигону у Северодвинску код Архангелска 8. августа догодила се велика експлозија. Према руској Агенцији за атомску енергију Росатом, током тестирања ракетног мотора с течним горивом у експлозији је погинуло пет запослених. Још три запослена у Росатому задобила су опекотине.
Саопштење Росатома намеће питања, јер се између осталог односи и на „изотопе“. Међутим, вец́ина изотопа је радиоактивна – необично гориво за ракету с течним горивом.
Позивајући се на руско Министарство за ванредне ситуације, организација за заштиту животне средине Гринпис извештава да је, након експлозије, ниво радијације у Северодвинску порастао – двадесет пута. То такође указује на ослобађање радиоактивних супстанци.
Какав је то био погон?
Пошто ракете с течним погоном саме по себи не емитују радиоактивност, разумно је претпоставити да је тестирана ракета могла да има комбинацију конвенционалног и нуклеарног погона.
Иако је Владимир Путин тврдио да је нова крстарећа ракета већ успешно тестирана 2017, за то нема доказа. Америчка станица ЦНБЦ известила је крајем марта 2019. године, позивајући се на обавештајне кругове, да је крстарећа ракета тестирана пет пута од фебруара 2018. године и да је сваки пут пала. У НАТО је зову „Скајфол“ – звезда падалица.
Али, ако то оружје заиста постоји, онда је то прва интерконтинентална крстарећа ракета на свету.
То би значило да је стратешки боља од интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ) чија се путања након лансирања не може променити и које су теоретски рањиве као циљ ракетних одбрамбених система.
Практично, међутим, ИЦБМ ракете су од 80-их незаустављиве, јер је њихова брзина превелика.
Америчке и руске нуклеарне ракете опремљене су са више бојевих глава, тако да њихова ватрена снага већ бројно надмашује било какву противваздушну одбрану.
Како би нуклеарни погон могао да функционише?
Нуклеарни ракетни мотор не користи енергију сагоревања за покретање млазнице, већ топлоту коју ствара нуклеарна фисија.
Убрзо након завршетка Другог светског рата, истраживачи у САД и Совјетском Савезу почели су да раде на таквим нуклеарним погонима за авионе и лансирне рампе – али без успеха. Одговарајуће летелице, које су изградиле обе светске силе, летеле су додуше, али никада уз употребу нуклеарног погона, већ само с конвенционалним, млазним моторима. Сврха експеримената увек је била да се испита заштита посаде авиона од радиоактивности нуклеарног погона.
Радиоактивност је вероватно једна од главних опасности ракете с нуклеарним погоном, иако нема посаду. Али, с обзиром на чињеницу да долази до атомске, ланчане реакције која производи довољно топлоте да убрза ракету до вишеструке надзвучне брзине, пад такве ракете могао би локално да има разорне последице.
Могуће је да у случају нуклеарне размене ватре, војска и инжењери спремно прихвате такву штету од нуклеарног оружја, чак и на пријатељској територији. С друге стране, инцидент у Архангелску такође би могао да буде показатељ опасности коју таква техника представља. Чак и у миру.
Прочитајте ОВДЕ анализу руских команданата ове експлозије.
Извор: Дојче Веле
