Према нашим информацијама, на делу је слична стратегија коју су представници косовских Албанаца спровели за прошлогодишње гласање, које је било у Дубаију, када су, према подацима наших служби, скупоценим поклонима, аутомобилима, сатовима, па чак и исплатама од по неколико хиљада евра на руке страним званичницима покушали да обезбеде већину за пријем у Интерпол. У ову перфидну акцију биле су укључене и западне земље, предвођене САД, па се може очекивати да ће се Приштина и у новој "офанзиви" на Интерпол ослонити на помоћ највећих савезника.
Влада у Приштини тада је званично саопштила да је за лобирање за пријем у Интерпол издвојила 1,2 милиона евра, али према незваничним подацима, та сума је ишла чак до 15 милиона евра, а средства су обезбеђивана и из шверца наркотика и миграната. Међутим, ни то им није помогло: на Генералној скупштини прошлог новембра у Дубаију доживели су дебакл и ни после два круга гласања нису успели да обезбеде двотрећинску већину за пријем у светску полицијску организацију.
Тада је у другом кругу гласало укупно 135 земаља, 68 је било "за", 51 "против" и 16 уздржаних. Претходно је одржан први круг гласања на коме је Косово такође забележило промашај: гласале су 154 земље, а за чланство је било 76 чланица, 56 је било против, а 22 уздржане.
Приштина је недавно доживела још један пораз, када није успела да обезбеди потребну већину у Извршном комитету Интерпола да се њихова апликација за чланство нађе на дневном реду Генералне скупштине, која се одржава средином октобра у Чилеу.
Занимљиво је да овај захтев, између осталог, није прошао јер је истекао мандат делегатима за амерички континент и Азију у Извршном комитету, па је ово тело само упутило информацију Генералној скупштини да је стигла апликација за чланство. Тако да остаје опција да нека од земаља чланица уочи саме седнице у октобру предложи да се то уврсти на дневни ред.
И Србија води интензивну кампању и наши званичници готово свакодневно разговарају са представницима земаља чланица, како би се, у најмању руку, обезбедило да одрже исте позиције које су имале на претходном гласању о чланству Приштине. Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић упутио је писма генералном секретару Интерпола Јиргену Штоку и председнику Интерпола Ким Джонг Јангу у којима је тражио да та организација не разматра поновни захтев такозваног Косова за пријем у чланство. Допис је послат и свим државама чланицама ове организације.
Стефановић каже да се улаже много енергије у објашњавање позиција Србије и опасности које би донео пријем Приштине:
“Поред свих политичких, безбедносних и правних разлога због којих Приштина не би требало да постане чланица, а на које стално указујемо у контактима са страним званичницима, свима постављам још једно питање: Шта се то променило од Дубаија, када је већина гласала да Приштина не буде примљена? Треба ли да гласамо 800 пута, све док Косово не уђе?
НАДЕ У ДОМАЋИНА
Домаћин овогодишње седнице Генералне скупштине Интерпола је Чиле, који не признаје независност Косова. И 2017. заседање ГС Интерпола било је одржано у Кини која, такође, не признаје лажну државу, а тада је Приштина повукла захтев за пријем, између осталог, и због тога што Пекинг њиховој делегацији није одобрио визе.
Прочитајте ОВДЕ зашто су се Шиптари успаничили.
Извор: Вечерње новости
