Поповић који је две године под окриљем Унеска радио на конзерварцији тог средњовековног града, кога сада Приштина покушава да представи као католички, захваљујући чему је настала и монографија "Црква светог Николе - Катедрала Новог Брда" верује да и даље постоји простор да се српска страна укључи у процес заштите.
- Што се тиче струке урадили смо што смо могли, написали смо двојезичну књигу у којој је научно доказано да је то православна Црква светрог Николе - рекао је он.
Поповић је подсетио да је Немачка амбасада инвестирала новац за реконзервацију Цркве светог Николе, што је, како додаје била прилика да се амбасадору, који је на локалитет долазио и са Рамушем Харадинајем, уручи њихова књига која потвредјује да је то православна катедрала.
Амбасада је обуставила финасирање, каже Поповић, али подсећа да су само два месеца после, косовски и барски надбискуп одржали су на том месту мису, а ових дана на тврђави је истакнута и косовска застава.
Поповић подсећа да је на километар од центра Новог Брда постојала католичка црква, али да Албанци нису ишли ка томе је реконзервирају и среде већ су се усмерили на православну покушавајући да докажу да је католичка.
- То што су урадили на самом локалитету злочин је над културим наслеђем - рекао је Поповић и додао да је све радила неука екипа, под фирмом приштинског археолошког института.
Додаје да институт из Приштине није ни смео да ради ништа на том простору јер и Ахтисаријев план Ново Брдо јасно означава као српски споменик културе.
Црква је, како је додао радовима који су започети на реконзервацију преобликована у тробродну базилику што никада није била, цела интервенција је оштетила споменик, али каже на срећу није реализована цела замисао - имали су намеру да металним констуркцијама изимитирају форме тробродне базилике са причом да је то католичка црква.
- Србија према Новом Брду није показала никакав интерес, сви наши покушаји па и представника Унеска из Сарајева да се у програм укључи нису дали резултат иако је то морао да буде приоритет - тврди Поповић који је на приватну иницијатву постао део екипе која је радила под окриљем Унеска.
- Постојала је могућност да се уради реконзервација Цркве светог Николе, али за разлику од Албанаца нико са српске сране није показао интерес: ни институције из Београд ни са севера КиМ ни из Канцеларије за КиМ, нико није дошао - каже Поповић.
Поповић наводи да наставак радова у Новом Брду зависи од средстава и додаје да их за 2017. није било, да се због политичке ситуације није радило на томе да она буду обезедјена за 2018. и 2019.
Постоји теоретска могућост да радови буду настављни када се стање поправи, рекао је Поповић и додао да посла има за више година и сада када је огроман посао успешно урађен - реконстурисан је замак - горњи град, са свим објектима, и од доњег града бедем је откивен.
Скривена историја српских закона! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
