Свесни да се под великим притиском САД и запада решење које тишти пре свега Београд и Приштину, али и западни Балкан у целини може ускоро привести крају, чиме би Русија могла да изгуби озбиљан утицај који има на овим просторима, њено деловање у региону постаје све агресивније.
Велики је број број примера старог-новог руског ангажмана, а међу њима су, између осталог, наоружавање Србије, слање дипломате "специјалца" Александра Боцана Харченка који врло оштро, што до сада није било толико упадљиво, штити Србију у релацијама са западним земљама, затим прича о изградњИ руске војне базе у Републици Српској, али и честе посете званичника са обе стране, укључујући и посете председника Владимира Путина.
У вези са тим, многима је посебно запарала уши и изјава начелника Генералштаба Војске Србије, генерала Милана Мојсиловића, који је почетком овог месеца рекао да Србија има "подршку руске војске за изазове на КиМ".
Није непознаница да се Србија у прошлости много пута опекла на руску подршку, али и некада, као и сада, та заштитничка улога заправо нема толико везе са Србијом, колико има везе са њеним интересом да у региону покуша да остане једна од две доминантне силе (поред НАТО-а).
"Челични загрљај"
Ескалација руског "челичног загрљаја" није промакла ни њеном највећем конкуренту и такмацу, западу, а пре свега Сједињеним Америчким Државама (САД). Симптоматично је да је будући амерички амбасадор Ентони Годфри у Србији у нову мисију послат баш из Москве, али и да је врло отворено причао о руском утицају не само на овим просторима, већ и шире.
“У потпуности сам свестан руског агресивног понашања, малигног утицаја и кампање дезинформација широм већег дела Европе. Наш тим је био важан део америчких напора да се суоче са тим изазовима”, рекао је пре двадесетак дана Годфри пред Одбором за спољне послове у америчком Сенату, где је говорио о својој будућој служби у српској престоници.
О руском утицају на овом просторима jе говорио Годфријев претходник, бивши амбасадор САД у Србији Вилијам Монтгомери, који каже да у вези са овим питањем постоје две важне ствари.
“Прва је да српски народ по свим објективним стандардима гледа на запад, главне стране инвестиције долазе са запада, а млади људи не гледају у Русију како би у њој тражили своју будућност, већ на запад. Везе с Русијом ово не угрожавају или умањују, тако да би људи требало да се опусте”, каже он.
Монтгомери: Став према Русији ће почети да се мења кад буде решено питање Косова
Према његовом виђењу, руски утицај је ограничен у свом обиму и то се неће значајно променити.
“Русија је данас светска сила само у области војне силе којом располаже. Економски гледано, то је трећа европска регионална земља. Нема идеологију која би је водила или утицала на друге земље, не генерише економске идеје или инвестиције. Међутим, важна је и једна друга ствар. Са српског становишта, Русија је бранила свој став о Косову у УН-у и устала против НАТО бомбардовања. Русија је до данас највише фаворизована у истраживањима јавног мњења. Верујем да ће то почети да се мења када се дође до праведног решења за косовско питање, са којим обе стране могу да живе и када оно буде имплементирано”, наводи он.
Појашњава и да је остатак источне Европе претрпео "бруталну комунистичку власт" и да је то нешто што је обликовало мишљење у тим земљама до данас. Међутим, наводи да је некадашња Југославија под Титом имала "нијансирани положај између Истока и Запада, и због тога није имала антагонизам према Русији као што је то у другим земљама".
Главна стратешка грешка ЕУ - мали напредак на путу ка чланству Србије
“Многи на Западу виде руску агресију на војном подручју (попут Крима и Украјине и изазивања НАТО авиона у међународним водама) и оштро реагују на то, а самим тим и на земље попут Србије које то не демантују. Искрено, због тога неки на Западу негативно гледају на чланство Србије у ЕУ. Мој одговор на ове коментаре је да је то кратковиди став ЕУ о чланству Србије у Унији. Чињеница да је тако мали напредак постигнут када је реч о чланству главна је стратешка грешка од стране Уније и она сноси одговорност за последице”, закључује Монтгомери.
Балкан као позорница
"Балкан је постао позориште у такозваном новом хладном рату који започео са кризом у Украјини 2014. године". На овај начин тренутне односе на Западном Балкану види Тимоти Лес, бивши британски дипломата и истраживач Центра за геополитику и велике стратегије на Универзитету Кембриџ.
Тада су се, прича он, десиле две важне ствари: Русија се успаничила због америчког "упада" у источну Европу и започела је активно блокирање интеграције несврстаних држава као што су то Украјина, Белорусија, Молдавија, и на Балкану, Србија, Босна, Црна Гора и Македонија. Друго, каже он, САД су на то одговориле активним покушајем да се неутралише руски утицај на Балкану и подстакну интеграције региона у НАТО.
“САД су у основи победиле на "такмичењу" у Црној Гори бранећи Мила Ђукановића против државног удара који је подржала Русија, а такође су победиле и у Македонији где је Америка осмислила државни удар против Груевског, а затим извршила притисак на Атину и Скопље да потпишу споразум из Преспе који је довео до интеграције Северне Македоније у НАТО”, прича Лес.
Како истиче, САД желе да победе и у Србији где власти одбијају да "олабаве" односе са Русијом, од које зависи подршка око статуса Косова, "тако да је конкуренција још увек у току".
“Од прошле године, Америка покушава да неутралише руске полуге у Србији учешћем у расправама о решавању статуса Косова, а Русија покушава да сачува свој утицај на друге начине, попут наоружавања, у случају да Србија треба да се супротстави било ком од својих суседа. То је позадина свих ових недавних догађаја, и ниједна страна још није победила”, појашњава Лес.
САД промениле фокус
Према његовом суду, руски утицај у Србији јесте повећан, нарочито до 2014. године, а допремање руског оружја у Србију је "један мали доказ за то".
“Међутим, главна промена је уследила пре готово деценију након маргинализација Русије у дебати о Косову (2008. године) и НАТО-у проширење на Балкан (2009. године), када је одлучено да се усвоји јача и независнија политика у Србији и другим деловима Балкана. У периоду од 2010. до 2014. године, Русија је успела да повећа свој утицај због тога САД нису биле фокусиране на Балкан, али то се променило - истиче Лес, који каже да ни Европљани нису најсрећнији оваквим развојем ситуације, јер им се "нови хладни рат дешава на спољним границама ЕУ".
И они који у Русији посматрају такозване "балканске односе" неострашћено и ненавијачки, виде могућност да српско-руски однос спласне када се расплете "косовски чвор".
“Ако би дошло до расплитања косовског чвора изгубила би се потреба за руским ветом у Савету безбедности УН, а као основа посебних односа остали би само нафта, гас и историјске везе”, написао је ауторском тексту пре неколико месеци Максим Саморуков, руски колумниста.
Он наводи и да су од 2008. године, од како је Косово прогласило независност, "српски лидери себе силили у веома тежак, понекад шизофрен однос са Москвом, која сада у суштини може да стави вето на било какав мировни предлог за Косово, чиме би у суштини потписала политичку смртну пресуду српским лидерима".
Саморуков је истакао и да су "српски политичари свих боја претходних година тражили утеху у Москви, дубоко резигнирани због тога што је Запад признао независност Косова без иједног уступка Србији", наводећи да су сви хвалили бенефите руско-српске сарадње.
“У жељи да се представе као истинске патриоте, нису разматрали цену овог пријатељства на дуже стазе”, написао је Саморуков у тексту "Бекство из загрљаја Кремља: Зашто је Србија уморна од руске подршке".
Прочитајте ОВДЕ драматичан апел француског хуманитарца Арно Гујона.
Извор: Блиц
