Извори УН истражитеља били су Албанци са Косова и Метохије и Црне Горе, припадници УЧК. Они су посведочили о локацијама где су Срби, али и мањи број Албанаца одвожени са КиМ у Албанију. Описивали су прецизно локације и где су тела жртава, пошто би им се извадили сви здрави органи, бацана. Албански засеоци и планине нису били само гробља за људе који су отимани по Метохији. Тамо су превожени и већ убијени на Косову.
На основу тих сведочења Унмик је оформио предмет о међународној трговини органима. Потом су управо ова истраживања била основ од ког је кренуо Дик Марти формирајући случај "жута кућа". Данас пред хашким Судом за злочине које је починила УЧК налази се управо овај злочин. Многи сматрају да је ово и коначан крај команданата УЧК разних нивоа, међу којима и шефа Рамуша Харадинаја.
- Возио сам свог надређеног команданта у кућу јужно до Буреља. Ту је мој командант наређивао људима који су сахрањивали и померали тела у кесама која су већ била сахрањена. Видео сам из аута барем десет до 20 тела. Сахрањени су на малом гробљу на километар од те куће. Човек који је наређивао покопавање зоме се Бесим Вокши - каже један од косовских Албанаца, учесника у превожењу Срба са Косова до локација по Албанији где их је чекала језива смрт.
Сви извори и сведоци о злочину међународне трговине људским органима препознали су кућу, данас познату као "жута кућа".
- Извор се мало изненадио што је сада кућа бела. На претходним сликама она је била жуте боје. Извор наводи да су људски остаци сахрањивани закопавани иза куће и у оближњем гробљу - записао је УН истражитељ.
До данас није прецизно познато шта је са локацијама које су сведоци наводили. Да ли су проверене, форензички испитане, чиме би несумњиво могла да се коначно сазна судбина дела отетих и убијених Срба. Али и да буду прикупљени необориви докази о почињеном злочину.
- Затвореницима који су претходно држани у селу Зрнзе (КиМ) и који су доведени у Албанију почетком јула дата су албанска имена. Камп је имао десетак уџерица. Након гласина о постојању кампа затвореници су пребачени на другу страну планине где је направљен нови камп и где је већина Срба доведена. Милири ми је рекао да су неки умрли од исцрпљености и да су наводно сахрањени близу места где је његов "транспорт" (тела) бачен. Камп је постао локација за висинске припреме за Србе који ће бити донатори органа. Тако да смо возили до краја шуме где смо наишли на поток. Све се налазило на око 1.600 метара надморске висине... Ту им је поправљана крвна слика - речи су једног од очевидаца и учесника злочина.
Иако се у јавности зна само за "жуту кућу" сведоци описују најмање десетак локација у којима су Срби држани. Осим жуте куће у доста нејасним сведочењима помињу се још неке "приручне клинике", али и најмање три доктора, од којих је један косовски Албанац, други из Албаније и трећи који је личио на Арапина. Срби су ловљени по Метохији, а у Албанију одвођени у групама од четири, пет. Судећи по сведочењима никада није била "испорука" већа од 20 Срба. По доласку у Албанију, нису одмах одвожени у приручне клинике. Остајали би на најмање једној локацији док "не дође њихово време да дају органе".
- Онда смо отишли за Бурељ. Преспавали смо у Бурељу, а тамо је било још мукараца и жена, Срби сви на истом месту. Они су били као у неком магацину, а ми смо отишли у другу кући да спавамо. Нисам сигуран колико је људи било у том магацину, али по гласовима шест, седам, можда десет. Следећег дана смо их одвезли у кућу југозападно од Буреља у Фуше Крује. Пре него смо отишли доктор је дао једном војнику торбу, црну. У њој су били неки папири. Сваког следећег пута увек нам је била дата актенташна или фасцикла са папирима. Давали смо их касније доктору када су заточеници пристизали... Када смо стигли, била је ноћ и чекало нас је неколико људи. Ту је био албански доктор Ђамил који је погледао Србе. Поготово њихове торзое и питао да ли су тучени. Нама је то било смешно - сведочи бивши борац УЧК.
Унмик је оформио предмет о трговини органима. Потом су управо ова истраживања била основа од које је кренуо Дик Марти формирајући случај "жута кућа"
Нико од косовских Албанаца који је учествовао у превозу или пак сахрањивању жртви, никада није ушао у такозвану клинику "жуту кућу". Само један од извора је не знајући за забрану ушао да попије воду. Сведочио је да је мирис био ужасан. Као болнички, али јачи. Повраћало му се и одмах је излетео напоље. Други сведок каже:
- Извор описује кућу као традиционалну и релативно велику. Подељену на два дела. Каже да се налази на крају земљаног пута неких 20 минута са главног пута јужно од Буреља. Каже да је кућа офарбана у светложуто. Власник није био из истог клана као остали мештани у селу. Заточеници су затварани и у шупу поред куће.
Почевши од 1999. године по повлачењу полиције и војске око 300 људи је отето и одвежено у камионима - хладњачама у куће или напуштене индустријске магацине у зони градова Кукеш, Тропоја, по централној Албанији, али већином у близини града Бурељ који се налази 110 км југозападно од Кукеша. Поједине жртве су пребациване у близину Пешкопија, око 50 километара источно од Буреља. Где год да су прво одвезени, задња локација је била јужно од Буреља, "жута кућа". Последња достава заточеника, односно последње забележене отмице и одвођење у приручне клинике, пријављено је у пролеће, односно рано лето 2000. године. Осим жртава које су живе довезене у Албанију, према извештају УН непознат број тела српских цивила убијених на Косову транспортован је у Албанију и закопан у руралним регијама и локацијама.
Више локација где су закопана тела је у области Тропоја.
- Транспорт се догодио око 2. августа '99. Тела су довезена из околине Пећи. Када возиш у Тропоју негде на око један километар или два три минута вожње скренеш десно ка Кошају, прођеш мост и идеш ка северу. Онда прођеш Гостуран и исто возиш ка северу. А онда мало касније прођеш два извора са десне стране и онда почиње стрмина и кривудаво све.... - детаљно је косовски Албанац описао место где су закопана тела већ убијених Срба.
...А онда када прођеш све те кривине, ту су углавном четинари који постају ретки... Мораш около обронка да видиш када река нестаје. Ако изгубиш пут, онда се вратиш и пробаш другим, пошто само један од њих води около...
Локација број два је Кукеш.
Тела одвезена из рејона Суве Реке. Извор каже да је видео тела у сивим војним ћебадима. Додаје да је "осетио мирис крви и знао је да су ‘свеже’ убијени оба пола, али углавном мушкарци". Натоварена тела су посута капоритом да се прикрије мирис.
- Вози до Кукеша, онда скрени на југ до Нанга пре Бицаја. Онда скренеш лево за планину. Немој да идеш до Бицаја... Али камион није могао да пређе преко потока. Скренули смо камион надесно низбрдо једно 50 метара где смо наишли на огромно оборено дрво које је означавало улазак у шуму. Стали смо и ту су из камиона истоварени лешеви који су однесени низ стрмину у шуму. Кад смо се вратили са локације, видели смо Енвера Чоколија из Шика. Ту где смо дошли било је већ 15 рупа. Увек по два у рупу - описује бивши припадник УЧК.
Албанска служба је активно учествовала у злочину
Бивши припадници УЧК који су возили камионе хладњаче како их описују увек су имали пратњу. У кабини би седео још најмање један саборац. Камионе у којима су превожени отети или већ убијени Срби пратио би најмање један аутомобил. Последња станица на Косову најчешће је био Призрен или околина Суве Реке. УЧК возачима бивало би наглашено да ништа не причају "ако желе да доживе старост". На граници с Албанијом ма колика да је била гужва пролазили су без чекања и проблема. Никада нико није затражио да погледа шта је у приколици. Албанска служба активно је учествовала у овом злочину, а имена тадашњих шефова су доступона међународним истражитељима.
Прочитајте ОВДЕ ко је то пронађен мртав у Холандији.
Извор: Блиц
