Љепојевић, међутим, истиче да је разлог халабуке која се дигла због песме „Тамо далеко“ — то што је Црна Гора у функцији западне политике према Србима и примећује да већина новонасталих држава бивше Југославије „црпе своју социјалну енергију из мржње“, која је постала принцип политичког опстанка.
“Ипак, најапсурдније је то у Црној Гори, јер је та држава дошла у ситуацију да мрзи сопствени народ. Оно што се десило у Херцег Новом ја видим као знак несигурности те власти. Они реагују на било шта, што повређује њихов замишљени пројекат“, објашњава Љепојевић.
Према његовој оцени, све треба посматрати и у светлу чињенице да је Црна Гора чланица НАТО - „а он је још увек антисрпски, упркос свим њиховим саопштењима“.
“Црна Гора је ушла у антисрпски систем и, док из њега не изађе, није реално очекивати било какву промену“, каже Љепојевић, додајући да се, ако то имамо на уму, не треба чудити ни томе што је црногорски војни аташе био на прослави „Олује“ у Книну, тим пре што је аутор „Олује“ - НАТО.
Косовски пројекат у кризи
Љепојевић коментарише и последње поруке које стижу за Запада везано за косовско питање. Тамо, каже он, схватају да је тај њихов пројекат у кризи, али није реално да признају своју грешку.
„Отуда и потези попут саопштења Квинте, која тражи да Приштина укине таксе, а од Београда да престане да ради на повлачењу признања Косова“, каже Љепојевић.
„Сам позив Србији да одустане од лобирања за повлачење признања довољно говори колико је тај процес озбиљан“, сматра он.
У саопштењу Квинте, иако она нема никакав институционални значај ни мандат, Љепојевић види и дубину очаја Запада, због тога што је њихов пројекат кренуо низбрдо.
Објашњавајући како се у саопштењу Квинте нашла формулација - да треба обновити дијалог зарад наставка „евроатлантских интеграција“, што значи да је НАТО уведен у једначину решавања косовског питања, Љепојевић примећује да та позиција Запада није ништа ново.
„Када немате никакав други аргумент, онда се позива НАТО: а од земаља Квинте. које су и саме у НАТО, ништа друго се ни не може очекивати. Уз то, Косово је протекторат НАТО. Дакле, то о евроатлантским интеграцијама је усмерено ка Србији“, констатује он.
Коментаришући брзу реакцију руског амбасадора Александра Боцан-Харченка на саопштење Квинте, Љепојевић истиче да је Косово ипак геополитички проблем, а пошто је то тако - ти проблеми се не могу решавати једнострано.
„Сасвим је логично да је Русија заинтересована за решавање тог проблема, без обзира на то што је он настао западном политиком“, каже наш саговорник.
Борис Џонсон и Србија
У осврту на ситуацију у Великој Британији након доласка Бориса Џонсона на место премијера, Синиша Љепојевић подсећа — да је он дошао да реализује „Брегзит“, са договором са ЕУ, или без њега.
„До сада ЕУ није показивала ниједан знак добре воље да се направи споразум. Џонсон је рекао: ми смо за споразум, али који ће уважавати и наше интересе. Ако ви то нећете, ми ћемо изаћи без споразума. То је врло јасна позиција и за њу Џонсон има подршку већине британске јавности“, уверен је он.
Он објашњава да прича о такозваном „бекстопу“ са Ирском, по коме би цариници ЕУ могли да вршљају по Британији - представља понижење за Британце и Борис Џонсон то не може да прихвати.
Логична је, оцењује он, и подршка Сједињених Држава „тврдом Брегзиту“.
„Подсетимо да је Америка била против ’Брегзита‘ и да је бивши председник Барак Обама намерно дошао у Британију да убеђује Енглезе да гласају против изласка из ЕУ. Вероватно је један проценат оних који нису мислили да гласају за ’Брегзит‘ гласао за њега баш због Обаме. Сада је другачија ситуација. ’Брегзит‘, поготово без споразума, уклапа се у политичку амбицију Трампове администрације о разбијању ЕУ и слабљењу Европе“, наводи Љепојевић.
Сасвим је сигурно, како каже, да Американци имају добре анализе и обавештајне податке о сукобу Немачке и Француске у вези са „брегзитом“.
Немачка је највећи трговински партнер Британије и заинтересована је за то да се направи споразум и да се уваже захтеви Британије, а Француска је против тога и има амбицију да ломљењем „Брегзита“, дакле — без договора, преузме лидерску позицију у ЕУ, пошто се у Немачкој истовремено јављају и извесне сумње у пројекат ЕУ.
„Звучи апсурдно, Немачка је носилац ЕУ, али већ сада почињу да се јављају сумње — да то није добро за Немачку. Другим речима, Америка је заинтересована да ’тврди брезит‘, без споразума, буде инструмент даљег урушавања ЕУ и Европе“, образлаже он.
Љепојевић је, такође, пријатељ актуелног британског премијера, а својевремено га је довео и у Београд. Какве су шансе да се са Џонсоном нешто промени у односима Британије према Србији, која последњих деценија нема баш лепа искуства са Лондоном.
“У скорије време не би требало то очекивати, без обзира на то што је Борис Џонсон први премијер који зна Србију и био је у Србији, и то као обичан човек. Друга ствар - он је образован, зна историју. Али, објективна позиција Британије је таква - да је то, на неки начин, политичка колонија Америке и нема снаге да искорачи из америчке политике према овом делу света“, одговара Љепојевић.
Он констатује и да су политички односи Србије и Британије - „на нули, на нивоу формалности“.
“Али једног часа, можда за две, три године, када се устали британска позиција изван ЕУ, мислим да ће Британија бити много активнија овде, јер Балкан је, можда, још једини простор где Британија може нешто да учини, будући да је сав остали простор под ЕУ“, закључује Љепојевић.
Прочитајте ОВДЕ како су КФОР и Хаг сакрили масакр три Српкиње.
Извор: rs.sputniknews. com
