До овог сусрета, који је очигледно резултат директне дипломатије која траје већ дуже време између Београда и Вашингтона, долази у тренутку када из САД стижу све гласније поруке да треба да се стави тачка на вишедеценијски конфликт.

Део америчке администрације, поготово људи из најближег окружења председника Доналда Трампа, покушавају да пронађу излаз из ћорсокака у који је запао дијалог, па чак и да врате у игру разграничење, односно поделу територија као могуће коначно решење. О томе је отворено говорио и Џон Болтон, Трампов саветник за националну безбедност.

Како је саопштено из Стејт департмента, Вучић и Помпео срешће се и у Њујорку, на маргинама састанка у Савету безбедности Уједињених нација о изазовима миру и безбедности на Блиском истоку и подршци администрације САД мултилатералним решењима. Први човек Србије требало би да буде гост на ручку који организује амерички државни секретар, а планирано је да српски председник има још низ састанака у Њујорку. Најављено је да ће се Помпео састати и са генералним секретаром УН Антониом Гутересом.

Сусрет Вучића и Помпеа многи виде као јасан знак да актуелна америчка администрација жели за време свог мандата да дође до решења које би било у интересу и америчке спољне политике, али и обе стране у дијалогу. То је и потврда да косовско питање за Трампову администрацију није завршено и да је компромисно решење једино могуће уз уважавање и заокруживање и интереса Србије.

Стручњак за западни Балкан Дин Пинелис изјавио је да би Вашингтон могао на јесен да организује сусрет у Белој кући са званичницима Приштине и Београда. Он је рекао да би Трамп могао сазвати сусрет сличан ономе који је организовао некадашњи председник САД Џими Картер 1978, када је постигнут историјски договор између Египта и Израела. Пинелис као услов за сазивање самита види укидање такса Приштине, као и престанак лобирања Србије за повлачење признавања независности Косова.

За дипломату Зорана Миливојевића и овај изненадни сусрет показатељ је да Америка мења став према владајућој елити у Приштини, тачније оном делу који држи тврду позицију и супротставља се дијалогу:

“Уколико разговори Вучића и Помпеа буду на овим линијама, очекивано је да брзо дође и до конкретне акције САД према властима у Приштини, и то у два правца. Једно је укидање такса које је Приштина увела на робу из централне Србије, што би омогућило наставак дијалога као претпоставке за неко решење. И друго је утицај на изборни процес на КиМ у корист албанских структура које су конструктивније и одговарају интересима америчке администрације и њиховим залагањима за дијалог.

И за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића сусрет Вучића и Помпеа наговештава повећано америчко интересовање за решавање косовског питања и спремност да се ангажују.

“Очекујем да тај ангажман иде у правцу притисака на Приштину да постане кооперативнија, јер су Американци ти од којих косовски Албанци зазиру. Сам сусрет Вучића и Помпеа већ је једна врста сигнала Приштини да мора разумније да се понаша”.

Интересантно је да САД преузимају ову иницијативу у тренутку кад је ЕУ, под чијим покровитељством се води дијалог Београда и Приштине, практично скрајнута, јер је преокупирана унутрашњим проблемима, и око формирања институција Уније, "брегзита" и политичке стратегије за будућност. То, по многима, указује и на свесност и спремност кључних сила да једино одрживо компромисно решење мора да прође кроз Савет безбедности УН.

Шамар због непослушности

Да најмоћнији савезници косовске независности полако мењају свој безусловни покровитељски став према Приштини, показује и одлука САД и Велике Британије да њихови представници изађу из косовске Агенције за имовину. Ову одлуку јавно су образложили низом оптужби на рачун приштинске власти, којој су замерили непотизам и корупцију.

Извор: Вечерње новости