Вилсон је у протеклом периоду постао радо виђен гост и у Београду и Приштини, као и обавезан саговорник представницима две стране приликом њихових посета САД. Ко је Вилсон, који у својој биографији бележи рад у личној канцеларији генералног секретара НАТО, али и америчком Савету за националну безбедност?
“Косово је било доминантна тема и на разговору са извршним потпредседником Атлантског савета Дејмоном Вилсоном. Заштита интереса српског народа на Косову и Метохији и очување виталних националних и државних интереса Србије биле су суштина мог залагања у разговору са г-дином Вилсоном”, написао је Вучић на свом Инстаграм профилу после сусрета са извршним потпредседником Атланског савета.
У последњем периоду приметне су посете Вилсона Београду и Приштини, као и његове изјаве у вези са решењем косовског чвора.
У децембру прошле године Вилсон је водио разговор са Хашимом Тачијем у Вашингтону, да би крајем маја боравио на Косову и Метохији.
“Како би се дошло до коначног и свеобухватног решења у дијалогу Београда и Приштине потребни су велики компромиси”, рекао је тада Вилсон.
Вилсон је навео је да ни Брисел, ни Вашингтон не би требало да намећу решење проблема. Он је претходно предложио нову стратегију коју САД треба да примени на Балкану, како би се избегао руски утицај, и промовисале реформе које омогућавају интеграцију у евроатлантске структуре.
Из Приштине је допутовао у Београд. Разговарао је у Палати Србија са министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем, да би му после тога председник Србије Александар Вучић предочио штетне потезе Приштине по дијалог.
Уследиле су његове изјаве у којима истиче да верује да ће Србија признати независност Косова, те да сада постоји историјска шанса да две стране постигну договор, уз политичке лидере са визијом и координисану подршку САД и Европе. Верује и да би Вучић "политички преживео" када би признао Косово.
Овај 36-годишњак је у Атлански савет дошао после рада за Белу кућу и званичну америчку администрацију. Сада је задужен за стратегију и стратешке иницијативе Атланског савета, америчког истраживачког центра за међународне односе.
Како пише у званичној биографији, његов рад је посвећен унапређењу Европе у целини, са посебним акцентом на исток Европе, западни Балкан и црноморску регију; јачање НАТО савеза; и неговање трансатланског партнерства способног да се бори са глобалним изазовима и промовише његове заједничке вредности.
Од 2007. до 2009. године, Вилсон је био специјални помоћник председника САД и виши директор за европска питања у Савету за националну безбедност. Водио је међуагенцијску политику о НАТО-у, Европској унији, Грузији, Украјини, Балкану, Евроазијској енергетској сигурности и Турској, те планирао бројне председничке посете Европи, укључујући самите САД и Европске уније и НАТО.
Раније је Вилсон служио у амбасади САД-а у Багдаду као извршни секретар и шеф особља, где је помагао у управљању једном од највећих америчких амбасада у свету.
Пре овог посла, радио је у Савету за националну безбедност као директор за питања Централне, Источне и Северне Европе од 2004. до 2006. године. За то време, Вилсон је ојачао везе са немачком канцеларком.
Од 2001. до 2004. године, Вилсон је био заменик директора канцеларије генералног секретара НАТО-а, помажући лорду Џорџу Робертсону у његовом настојању да трансформише савезништво проширивањем чланства у НАТО-у.
У његовом ЦВ-ију пише да је такође подржао улогу генералног секретара у успешном настојању да се спречи грађански рат у Македонији.
Вилсон је започео своју службу у Стејт департменту помажући у координацији политике за прилагођавање НАТО-а модерним безбедносним изазовима и планирањем самита Алијансе поводом 50 година од оснивања у Вашингтону, који је одржан током сукоба на Косову.
Атлански савет је од стране Беле куће означен као најбрже растући аналитички центар, каже Јелена Милић, председница Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС).
“Мислим да је за Србију стратешки одлична одлука да интензивно сарађује са центрима који немају ни демократску ни републиканску оријенатацију”, казала је Милић и појаснила:
“Без обзира што имамо републиканску администрацију у Белој кући имамо и врло чудан конгрес, са овим новим левим тзв. прогресивцима, зато сарадња са америчким Атланстким саветом није лоша, већ напротив јако је позитивна.
Милић каже, познајући Вилсонов утицај и улогу коју има у Охридској групи и у Црној Гори, сусрете са високим грчким званичницима, те поштовање српске војне неутралности, да је јако паметна одлука Вучића да сарађује са Атланским саветом.
“Тамо је и Данијел Фрид који сада заступа компромисно решење које ће Србију задржати на путу ка ЕУ и јачање билатералних односа са САД. То су људи који имају механизме и знају како да пласирају поруку. То су људи чији извештаји завршавају на столовима оних који одлучују у Америци”, напоменула је Милић.
Она је додала је веома важно да буде што видљивије присуство Србије у САД, поготово ако ова америчка администрација има разумевање за ставове Београда, јер сви истичу да нема решење без Вашингтона.
Прочитајте ОВДЕ шта је Сергеј Трифуновић рекао за Ненада Јездића.
Извор: Телеграф
