Власти у Берлину тврде да "није доказано да су немачки војници трпели било какве здравствене последице због контакта с овом муницијом која је, пре свега, коришћена у противтенковским авионским бојевим зрнима, намењеним уништавању оклопа". Истиче се и да "токсиколошки ризици могу настати само под ванредним околностима, који се до овог тренутка нигде нису исказали".
- Веома би важно било да Анегрет Крамп-Каренбауер, министарка одбране Немачке, сада донесе две одлуке и то не сутра или прекосутра, него без отезања - истиче Вили Вимер, доајен немачке политике, правник, данас политичар Хришћанско-демократске уније. - Прва одлука омогућила би војницима ангажованим у НАТО трупама да се увере да их њихова војска (Бундесвер) неће оставити на цедилу зато да би Берлин показао обзир према својим савезницима у Северноатлантској алијанси, иако су користили оружје које ослобађа осиромашени уранијум.
Вимер наглашава да ово, ипак, нипошто не може да буде једини правац деловања немачких власти. Истовремено, Министарство одбране у Берлину морало би да ради и на другом "фронту", односно, да се заложи за подробно испитивање последица употребе овакве муниције на локално становништво, свуда где је она коришћена. Извештаји о могућој нанетој штети и жртвама веома су потресни и пред њима се не смеју затварати очи.
Парламентарној фракцији Алтернативе за Немачку (АфД) грађани Немачке треба да буду захвални што се заложила за права немачких војника, додаје он, и упозорава да тамошња јавност то треба да призна. Ова десничарска и евроскептична странка затражила је од владе у Берлину званичан став о штетности уранијумске муниције по здравље људи, будући да се о томе "свађају" различите научне студије. Влада је глатко одбацила тај захтев као неоснован, баш као и одштетне тужбе.
Немачки психолог и педагог професор др Рудолф Хензел, у разговору за лист, каже да чињеница да је иницијативу пред Бундестагом покренула популистичка странка, која је на удару "ножа" домаће политике и великог дела јавности, не би никако смела да игра негативну улогу у доношењу одлуке о даљим поступцима владе.
- Нимало ме не чуди што је немачкој јавности скоро непознато да је 230 војника поднело захтеве за одштету, као и то да су они одбачени и да то није први пут - каже професор Хензел. - Нимало није случајна чињеница да је о томе известио само "Т-online", медиј са релативно малом публиком, док мејнстрим листови о овој теми нису донели ни слово.
Професор Хензел наглашава да су се НАТО снаге, употребом високотоксичне и радиоактивне уранијумске муниције у ратовима које су водиле протеклих деценија, а у које без сумње спада и агресија на СРЈ 1999. године, грубо огрешиле о елементарна људска права.
- Намера је да се, на сваки начин, избегне јавна расправа о овоме - тврди професор Хензел. - Ни по коју цену не сме да се допусти ризик да накнадно доказане катастрофалне последице овог геноцида испливају на светлост дана. Разлог је једноставан: НАТО чланице би у том случају, осим признавања кривице, морале и да исплате одштетне захтеве, којих би тада било неупоредиво више него сада, јер би, аутоматски, сви војници, поднели они тужбу или не, морали да буду обештећени.
Саговорник истиче да би још једна од последица признавања кривице била да би НАТО морао да стави тачку на будуће некажњено вођење геноцидних ратова уранијумском муницијом.
- Не признаје се да је војницима Бундесвера, који су тада били на Космету и у БиХ, нарушено здравље и да већ друга генерација, њихова деца, трпе страховите последице, између осталог и зато да не би био установљен преседан и донесен “leks specijalis”. - објашњава он.
Он објашњава да би то створило обавезу да се обештете и војници Бундесвера изложени токсичној муницији у свим ратовима који су се, минулих деценија, водили у НАТО униформама. Нема ни трунке сумње да је страх немачких војника за сопствено здравље оправдан, као и да они имају сазнања о томе да је одштета исплаћивана америчким ратним ветеранима, италијанским, шпанским, португалским и британским војницима у саставу НАТО, закључује професор Рудолф Хензел.
Драматични подаци
Професор Хензел подсећа немачку и светску јавност на тужбу српског адвоката Срђана Алексића из Ниша против осовине САД-НАТО и потресну видео-причу професора др Данице Грујичић, директора Онколошког института Србије под називом "НАТО, напоље из наше земље!".
- Подаци о наглим повећањима броја оболелих и малформацијама на новорођеним бебама у Србији, Ираку и Авганистану, заиста су драматични - истиче.
Нема ћутања
- О РАТУ на подручју бивше Југославије и НАТО бомбардовању, а нарочито о при томе коришћеним средствима, не сме да се ћути - поручује Вимер. - Преко праве истине нипошто не сме да "никне трава". И неће!
Зашто светски лидери зазиру од Путина, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
