Према подацима током тромесечне опсаде погинуле су 1.624 особе, а рањено више од 2.500.
У опсади Вуковара учествовало је око 30.000 војника ЈНА, док су хрватске снаге, према проценама, најпре бројале 1.800 људи, али су временом нарасле.
Са хрватске стране командант одбране Вуковара био је Миле Дедаковић Јастреб, а командант кризног штаба Томислав Мерчеп. Командант снага ЈНА на почетку војних операција у Вуковару био је Бајо Бојат, а заменио га је пуковник Миле Мркшић, командант Оперативне групе "Југ". Генерал Андрија Биорчевић био је командант јединица Новосадског корпуса ЈНА на вуковарском ратишту.
Цивилна власт у Вуковару је успостављена почетком децембра 1991. године.
Донета је одлука да Вуковар буде административни центар "Српске области Славоније, Барање и западног Срема". Председник "владе" те области био је Горан Хаџић, а Славко Докмановић био је председник Скупштине општине Вуковар и члан те "владе".
Шта је претходило сукобу?
Напетост између Срба и Хрвата додатно је почела да расте пошто је пала прва цивилна жртва у Хрватској. Наиме, док се враћао са првомајског уранка Србина Стевана Инића убио Хрват Ђуро Геленчир, припадних ХДЗ-а, што је драматично одјекнуло међу Србима, али и неострашћеним Хрватима.
Две недеље после овог догађаја, неколико полицајаца из Осијека се ушуњало у Борово Село у намери да скине југословенску заставу, истакнуту у част празника, и постави нову хрватску заставу. Стражари су запуцали и двојицу ранили и заробили. Следећег јутра, двадесетак хрватских полицајаца ушло је аутобусом у Борово Село у намери да ослободи заробљене полицајце. Дочекани су паљбом, како су тада пренели ратни извештачи.
Дана 25. јуна 1991, Хрватска је прогласила независност од Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Српски народ у Хрватској се оштро побунио против овог чина, и прихватио оружја.
Регион је већ био у стању дугорочне политичке кризе. Водећа хрватска националистичка странка ХДЗ имала је мало директног утицаја на Општину Вуковар, јер на изборима 1990. године није добила ни једно од пет места за представнике општине у парламенту. У јулу 1990. године, скупштина општине Вуковар, у коме су већина били Срби, одбило је да прихвати нови устав Хрватске којим су Срби изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина и око тога се сукобило са хрватском владом. Доминантна странка у скупштини општине била је Савез комуниста Хрватске.
До пролећа 1991. године, хрватске паравојне формације су се наоружале у Вуковару. Биле су под вођством Мерчепа и имале су намере да започну са терористичким нападима на Србе. Српске паравојне јединице су сместиле своју базу у вуковарском приградском насељу Борово Село, у којем је већину чинило српско становништво. Милитантна пропаганда из Загреба је допринела заоштравању односа и радикализовала велики број грађана, утичући на њих да другу страну виде у најгорем могућем светлу. Стање напетости погоршано је акцијама појединих радикалних чланова ХДЗ-а који су извршавали нападе на српске цивиле и њихову имовину.
У самом Вуковару је локални командант паравојних јединица Томислав Мерчеп стекао репутацију по бруталности према локалним Србима. Најмање 80 Срба је убијено или нестало приликом напада Мерчепових паравојних снага.
У покушају да одузме Србима локалну власт у општини Вуковару, влада у Загребу је сменила Општинско веће и његовог председника у јулу 1991. Они су замењени комесаром хрватске владе Марином Видићем Билијем. Ово је још више удаљило локалне Србе, а Били је схватио да терор над Србима има негативне последице по хрватске интересе на терену. Марин Видић Били је 18. августа 1991. написао драматично писмо целом хрватском политичком врху да Мерчепова група убија Србе, упада у српске станове, краде кола, камионе, диже кафиће у ваздух, одводи Србе и убија их. Такво дивљање хрватских екстремиста изазвало је српски противодговор, па је током јула и августа 1991. године хрватска влада прогресивно губила контролу над источном Славонијом.
Ратни злоћини у Вуковару
За злочине у Вуковару Међународни трибунал у Хагу је оптужио некадашњег градоначелника тог града Славка Докмановића, тројицу бивших официра ЈНА - Милета Мркшића, Веселина Шљиванчанина и Мирослава Радића, и бившег председника "владе" те области Горана Хаџића.
Докмановић је ухапшен у јуну 1997, а годину дана касније извршио је самоубиство у притворској јединици Трибунала.
Миле Мркшић је осуђен на 20 година затвора, Веселин Шљиванчанин правоснажно на 10 и у међувремену је пуштен на превремену слободу, а Мирослава Радића хашки Трибунал је ослободио кривице.
Хашки оптуженик Горан Хаџић је од 16. јула 2004, када је отпечаћена оптужница против њега, био у бекству до јула 2011. када је ухапшен и изручен Трибуналу у Хагу, где му се судило за ратне злочине над хрватским и другим несрпским становништвом у Источној Славонији, али је суђење суспендовано у априлу 2016. због његове болести од које је у јулу и умро.
Пред српским правосуђем 15 особа је правоснажно осуђено на вишегодишње казне затвора због ратних злочина на територији Вуковара 1991.
Надлежна хрватска тужилаштва су покренула кривичне поступке против 1.203 особе, од којих је до сада осуђен 181 оптуженик, а многи поступци још трају, наводе у хрватском Министарству правосуђа.
Жупанијско тужилаштво у Вуковару саопштило је да се за ратне злочине у граду судило у Вуковару, Осијеку, Београду и Хагу.
До сада је на вуковарском суду процесуирано 65 особа и покренута још 62 предмета против непознатих починилаца. Хрватску судови осудили 24 особе, од чега њих 17 у одсуству.
За хапшења и ликвидацију преко 20 српских цивила у лето 1991. пре почетка борби за град нико није одговарао нити су подигнуте оптужнице.
Покушај лажирања извештаја о броју настрадалих
Са хрватске стране било је покушаја лажирања података о броју жртава. Међутим, према до сада најпрецизнијим подацима, на страни ЈНА је 1.103 војника и добровољаца убијено, 2.500 рањено, 110 тенкова и транспортних возила уништено и 2 авиона оборена, док је још један пао због квара. Хрватски губици били су 1329 погинулих, 777 рањених, уништених 26 тенкова и оклопних транспортера.
Кинеска амбасадорка брани српско Косово и Метохију! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
