Стотине пожара широм планете сваке године униште на десетине хиљада квадратних километара шума, а само у Амазону ове године изгорело је око 2.000 квадратних километара, што је за 40 одсто више него што је то био случај прошле године.

Амазонске тропске шуме захватају 5,5 милиона квадратних километара што је, отприлике, као 50 територија Србија.

Помоћник директора РХМЗ-а за сектор Национални климатски центар Горан Пејановић сматра да је тренутна ситуација у Бразилу веома озбиљна и да другог одговора на питање како да се спасу светске шуме нема, осим оног да велики глобални играчи морају да седну за сто и најзад предузму одлучне акције пошумљавања.

"Повећава се температура ваздуха за један степен, океана за пола степена, а сада су пожари у Амазону и Арктичком кругу, Сибиру, Канади, Аљасци, нови доприноси порасту угљен диоксида...",објашњава Пејановић.

Подсећа на пожаре у Арктичком кругу где је у атмосферу отишло око 150 милиона тона угљен диоксида, што је дупло више од годишњег просека у свету.

У Амазону је, наводи, то око један проценат свега што човек годишње емитује у атмосферу.

Како ће лидери Г7 помоћи Амазонији

Зато, каже, свет мора да има глобални одговор, а један је свакако, пошумљавање.

Међутим, досадашњи глобални споразуми о клими, па и онај из Париза 2015. године, дају мало резултата, указују стручњаци, али ипак наводе позитивне примере, попут значајног пораста коришћења обновиљивих извора енергије (ОИЕ) у земљама попут Немачке или Кине.

Прашума у Амазонији, која се назива и "плућима света", један је од највреднијих ресурса који свет има за борбу против климатских промена због тога што апсорбују енормне количине угљен диоксида и производи кисеоник.

Уз Колумбију и Бразил, амазонска прашума се протеже кроз Перу, Боливију, Венезуелу, Гвајану, Француску Гвајану, Суринам и Еквадор.

Према оцени стручњака, чини се да је ове године власт у Бразилу недовољно брзо реаговала на кључним жариштима и са закашњењем послала војску што је додатно условило да се пожари, којих је у тој земљи ове године према агенцији за истраживање свемира ИНПЕ регистровано чак 80.000, и даље неконтролисано шире.

Реаговали су лидери Г7, окупљени на самиту у Бијарицу, и изразили спремност да помогну Бразилу у борби против пожара и обнови прашуме, а као Група издвојили су хитних 20 милиона долара за помоћ у гашењу.

Милиони ће морати да се преселе због климе

Светска вест да горе шуме у Амазону на тренутак је засењена чињеницом да амерички председник није присуствовао данашњим разговорима о климатским променама и биодиверзитету на самита лидера Г7, али његов тим јесте, како је то јавности пренео француски председник Емануел Макрон.

Када се догоди шумски пожар, у атмосферу се емитује угљен диоксид, што повећава ниво угљеника, а научници из целог света се плаше да ће се ускоро доћи до тачке када ни Амазонија неће моћи да прима и задржи довољно угљеника, који ће одлазити директно у атмосферу.

То би страхује се, могло да доведе до климатске катастрофе и поништи све климатске циљеве које су многе државе поставиле.

На сајту НАСА може се видети детаљна мапа свих пожара у протеклих годину дана у свету, а "црвени аларм гори" и над Русијом.

Виши истраживач Института за шуме, Сибирског огранка Руске академије наука у Краснојарску, Александар Бриукханов тврди да је сада немогуће тачно рећи колико је уопште шуме изгорело како у Сибиру тако и у целом Арктичком кругу.

Ситуација у тим поднебљима, ове године је, каже, без преседана, а обзиром да су ова подручја веома удаљена од насељених места, тврди, нико их никада неће вештачки обновити.

Потребно је 60-80 година да на југу Сибира израсте бор или дрвеће ариша, а на северу најмање 100 година, или чак 150 година.

Само у кругу Арктика сателити су забележили више од 100 великих шумских пожара.

Само због пожара на Аљасци, ове године у атмосферу је ушло 50 милиона тона угљен-диоксида - више него у свим пожарима на Арктику у последњих 10 година.

Последице сибирских пожара за планету још нису израчунате, као ни за пожаре у Амазонским тропским шумама.

Међутим, не само што се пожарима уништава биодиверзитет, смањује количина кисеоника на планети, повећава се и годишња температура ваздуха што опет утиче на пораст испаравања мора.

Отапање леда у поларном кругу утиче на пораст нивоа мора, што ставља стотине милиона људи широм света који живе дуж обала пред ризик од великих поплава.

Како су Кинези и Канађани избацили Амере са овог тржишта и направили огромну кризу у САД, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг