Болтон се упутио у Кијев након самита групе Г7 у Француској, а у понедељак је рекао да се радује састанцима с „партнерима“, како би подржао визију владе о „јачој и просперитетнијој Украјини“.
Он, међутим, није коментарисао причу из "Волс стрит журнала" од петка да ће један од тих састанака утицати на судбину "Мотор сича", који тражи одобрење кијевског регулаторног тела да прода контролни пакет акција двема кинеским компанијама. Ово је подигло узбуну у Вашингтону, где се јастребови брину да ће Пекинг себи прибавити не само постројење у Запорожју, већ и технологију за прављење мотора за хеликоптере и авионе.
Кинеска компанија "Скајризн авијешн индустри инвестмент" већ је покушала да купи скоро 49 процената акција "Мотор сича" 2017. године, али су је украјинске службе безбедности спречиле у томе. Трговина дионицама "Мотор сича" је замрзнута у априлу 2018. године, како би се спречило да падну у непожељне руке.
Сада је "Скајризн" у партнерству са "Ксинвеи групом" дао нову понуду, али овог пута за више од 51 одсто акција компаније, док ће 25 процената ићи "Укроборонпрому", државном украјинском војном конгломерату. Куповину мора одобрити Антимонополски одбор, а где Болтон и долази.
Једина украјинска фабрика мотора за ваздухоплове, основана 1907. године, пала је у тешку ситуацију, када је пуч 2014. године у Кијеву довео до трговинског рата с Русијом, а која је раније била њен највећи купац. "Мотор сич" такође није једини гигант одбране који је пао у тешке проблеме. Компанија за производњу авиона "Антонов", за чије је транспортне авионе "Мотор сич" правио моторе, затворила је своја врата 2016. године и ушла у састав "Укроборонпрома", након што је пропао договор око кинеског финансирања за дораду огромног транспортног авиона Ан-225.
Прошлог августа, након што је притисак из Вашингтона зауставио "Мотор сич" да ради с Кинезима, један украјински политичар је саопштио да би било поштено да САД иступе као купци.
"Ако Американци не желе да продамо Кинезима, нека они купују наше авионе", рекао је Олех Љашко. Контроверзна националистичка странка имала је тада 22 мандата у Ради, али није успела да пређе праг на парламентарним изборима прошлог месеца, изгубивши све мандате.
Нови украјински председник Володимир Зеленски, који је у априлу остварио победу против Петра Порошенка, којег су подржавале САД, од тада је представљен са бројним „црвеним линијама“ од стране западних невладиних организација и своје приоритете претворио је у чланство у НАТО-у. Остаје да се види хоће ли он одговорити на притисак Вашингтона попут свог претходника, бар када је судбина "Мотор Сича" у питању.
Прочитајте ОВДЕ шта кажу кинески експерти о руским авионима.
Извор: vostok. rs
