„Епоха доминације земаља Запада се ближи крају“, рекао је Макрон дипломатама у уторак, након што је током викенда био домаћин састанка Г7 у граду Биариц, на француској атлантској обали. Он је назвао успон Пекинга и Москве као знаке померања на светској сцени.
Гурање Москве у наручје Пекинга?
"Гурање Москве од европских сила велика је грешка, рекао је француски лидер, јер у том случају постоји ризик да Русија ступи у савез са Кином, а то уопште није у интересима Европе", рекао је Макрон, позивајући на "преиспитивање" односа са Москвом. Иначе, Европа ће бити заглављена у томе да буде "позориште за стратешку борбу између САД-а и Русије".
Француска се одавно плаши савеза између Русије и Кине, верује Јевгениј Осипов, старији сарадник Института за општу историју Руске академије наука. Оно што се недавно променило јесте природа односа Москве и Париза. Макронова реторика је последњих месеци донекле ублажена, до те мере да је током разговора с руским председником Владимиром Путином прошле недеље обећао да ће дати све од себе да обнови поверење између Русије и ЕУ.
Везе су се "стабилизовале" током последње две године, верује Осипов, доктор историје.
"Москва и Париз отворено наводе своје разлике, али ипак, они су сада спремни да постепено промовишу дијалог и крену ка пуној нормализацији односа", каже Осипов. Чак је Русију назвао "дубоко европском" државом, чија је будућност "везана" за остатак Европе.
Све то не мора нужно значити да су Макронови поступци вођени чистом жељом да се Русија врати у „породицу“. Према Осипову, више у питању би могао бити однос снага.
Француска је сама по себи врло активна када је у питању однос с Кином, објаснио је историчар. Оно што Макрона брине јесте да ни Кина, ни Русија, ни САД нису прерано постали моћни, а савез између Москве и Пекинга највероватније ће бити тас који ће превагнути.
Нови Де гол?
Међутим, могло би бити још тога у Макроновом позиву на зближавање с Москвом. Можда ће тражити начине да учврсти своју позицију европског лидера, нешто за чим вероватно жуди од када је преузео функцију.
„Пре две године то је био само сан. Сада је то надохват руке“, рекао је Осипов. С немачким канцеларом Ангелом Меркел која се суочава са све већим притиском код куће и британском влашћу у Европи уздрманом због "Брегзита", Француска би се можда ипак могла појавити као најстабилнија и најмоћнија по том питању од осталих европских политичких великана.
Док тежи том жељеном статусу, чини се да Макрон покушава опонашати француског лидера Шарл Де Гола, који је желео да одржи равнотежу између Запада и Социјалистичког блока током 1960-их година. Сада Макрон жели да Француска постане "мост између Запада и Русије", каже Осипов.
Ипак, његова улога вероватно неће бити ограничена на посредовање. Макрон очигледно жели да преузме водећу улогу у обликовању политике Запада, или барем Европе, а он је то већ преузео на себе како би указао на њихове грешке.
"Потресен је због грешака које је Запад направио у одређеним кризама, али и због одлука које су Сједињене Америчке Државе донеле у последњих неколико година, а не само тренутна администрација."
Те „одлуке“ утичу на „сукобе на Блиском Истоку и другде, чинећи неопходним да се преиспитају војне и дипломатске стратегије“, нагласио је Макрон.
Пентагон одустао од рада на новој генерацији ПРО. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: vostok.rs
