Иако је у косовској Централној изборној Комисији (ЦИК) речено да изборна кампања званично почиње 25. септембра, реалност је другачија, јер је она већ у току, направљени су и први предизборни савези, а знају се и неки од кандидата за премијера.
Тако су се састали стари и нови партнери, на помолу су и неке опозиционе колиције и сарадње, али оно што се још не зна јесте да ли ће Тачијева странка Демократска партија Косова (ДПК), на чијем је челу Кадри Весељи, имати са ким да договори сарадњу, и ону пре, а тек ону после избора.
И косовски медији пишу да је ДПК, тренутно, најмање пожељан партнер за договарање, о чему сведочи и то што су поједине партије које су биле део доскорашње владајуће већине на КиМ већ направиле договоре са неким другим играчима, а ниједан од њих није Тачијева странка.
То, наравно, не мора да значи да се ствари неће променити у перспективи, али како сада ствари стоје, ДПК ће самостално на изборе јер јој, како пишу приштински медији, нису превише наклоњене ни странке позиције, ни опозиције.
Томе у прилог говори и чињеница да су поједине партије, које су у овом, последњем мандату већ биле део такозване ПАН или "ратне коалиције", већ нашле друге партнере са којима ће на биралишта.
Илустрације ради, коалицију су пре непуних десетак дана направили актуелни градоначелник Приштине и лидер Социјалдемократске партије Шпенд Ахмети и Рамуш Харадинај, чија је Алијанса за будућност Косова (АБК) била део власти.
Друга коалиција формирана је неколико дана касније, а њу чине Социјалдемократска иницијатива (НИСМА) Фатмира Љимаја и Алијанса за ново Косово Беџета Пацолија, које су такође у последњем сазиву биле део владајуће већине.
Трећа, потенцијална коалиција о којој се још преговара је она између највеће опозиционе странке ДСК на чијем челу је Иса Мустафа и Покрета "Самоопредељење", које нису биле део власти.
Практично, ниједан од свих ових странака које су део косовског парламента нису, бар до сада, уопште у своје калкулације пред изборе узеле Тачијеву ДПК.
Кандидати за премијера
Док се чека даљи развој догађаја, неке странке су изабрале и своје кандидате за премијера, па ће тако један од њих бити Рамуш Харадинај, а други Вјоса Османи из највеће опозиционе странке ДСК, на чијем је челу бивши косовски премијер Иса Мустафа.
Такође, кандидатуре за председника косовске владе најавили су Кадри Весељи (ДПК), Фатмир Љимај (НИСМА) и Аљбин Курти (Самоопредељење).
Кампања у пуном јеку
Иако званично још није почела, и иако су избори расписани тек јуче, кампања на КиМ траје месецима уназад. Разлог томе је најпре тај што је коалиција на власти изгубила већину у парламенту још прошле године изласком Српске листе из власти.
Други разлог, који је скорији, је Харадинајева оставка, коју је поднео због тога што је позван у Хаг. Док се то није десило, он је својим потезима, пре свега оном о увођењу 100 одсто увећаних такси на робу из централне Србије "билдовао" свој рејтинг, као и тиме што је непоколебљиво инсистирао да једино што Србија може да уради јесте да призна косовску независност.
Изборну кампању је наставио у том тону, па је Харадинај све оно што је радио и на чему је инсистирао, пре свега када је реч о таксама, преточио и у предизборни спот "Таксама од 100 одсто до признања“, у коме говори и о томе да нема поделе Косова и Метохије, за шта се такође залагао током читавог мандата.
Док је он то радио, Кади Весељи и његова странка су такође имале своје популистичке идеје, наравно на рачун Срба. Једна од њих је да се оснује суд за злочине које су починили баш Срби, затим да се оснује музеј холокауста који ће се бавити злочинима Срба, а затим и да се усвоји декларација по којој су Срби геноцидан народ.
Рамуш Харадинај подено је оставку средином прошлог месеза због тога што је позван у Хаг у својству осумњиченог. Након тога, иако је иницијално Тачи позивао да се постигне договор о новом мандатару, ниједна странка у косовском парламенту то није желела. и готово су све биле за расписивање избора.
Косовски парламент је распуштен прошле недеље.
Прочитајте ОВДЕ зашто ће Кфор наредних дана одржати војне вежбе на КиМ.
Извор: Блиц
