Њих двојица ће имати бројне састанке и са једном и са другом страном, главна тема ће бити парламентаризам али, према незваничним информацијама, и више од тога.

Иако је њихов боравак у Србији део пројекта ЕУ о јачању парламентарног дијалога,  извори наводе и позадину приче, односно да би посреди могао бити још један покушај да се опозиција врати у посланичке клупе.

Томе у прилог говори и чињеница да су Кукан (Словак и припадник Европске народне партије) и Флекенштајн (Немац и социјалдемократа) били део чувене "тројке" Европског парламента (уз посланика АЛДЕ Иву Вајгла), која је одиграла кључну улогу у склапању Пржинског споразума између највећих странака у Македонији, што је довело до одржавања парламентарних избора у децембру 2016. године на којима су учествовале све партије.

Састанци са представницима власти и опозиције ће се одржавати иза затворених врата, у Скупштини Србије, и то посебно са готово свим странкама, па ће партије и власти и опозиције имати до сат времена са њима за размену мишљења.

“Иако је реч о пројекту, скуп може да се тумачи и као покушај враћања опозиције у скупштинске клупе. Они долазе да чују све стране, да констатују да се рад парламента за нијансу побољшао након извештаја Европске комисије који је имао озбиљне замерке. И заиста, то би се тако могло и гледати, с обзиром на то да су направљене козметичке промене, у смислу да су одржане седнице са независним телима, смањен број закона по хитном поступку, тако да ће вероватно бити речи о томе шта још и на који начин може да се уради”, прича један од извора.

Међутим, како наводи, могуће је да се на крају каже да је власт све урадила, да се можда у некој мери са тим сагласи и опозиција, и да се на крају врати у Скупштину.

“Ако то учини, онда је логичан след учешће у раду, а самим тим и излазак на изборе”, појашњава извор наводећи да није никаква тајна да ЕУ опозицију жели у посланичким клупама и да се бојкоту противи, што је ових дана поново потврдио и председавајући Одбора за спољне послове Европског парламента Дејвид Мекалистер.

Такође, како прича извор, ситуација је другачија када Мекалистер наступа, јер он има функцију и није за очекивати да ће се стављати на било чију страну, док су разговори, попут овог сутрашњег, неформалнији и отворенији.

“То је као мисија добре воље. Можда она нема формални капацитет, али је у исто време могућност да се прикупе праве информације каква је ситуација и шта се дешава, и да се онда оне преносе даље или да се на основу њих утиче”, појашњава извор.

Занимљиво је да се, случајно или намерно, лидер ПСГ Сергеј Трифуновић, у писму које је пре неколико дана послао Мекалистеру захтевајући да ЕУ посредује у дијалогу власти и опозиције, управо позвао на овај "тројац" европосланика (Флакенштајн, Кукан и Вајгл), као и на парламентарну кризу у Македонији пре неколико година, коју су они решавали.

Шта се десило у Македонији?

Македонија је прву половину 2015. године провела у дубокој политичкој кризи. Опозициони СДСМ на челу са Зораном Заевим бојкотово је рад Собрања након избора 2014. године чији се резултат доводио у питање, велики број протеста студената и других грађана редовно се одржавао у Скопљу, а врхунац нестабилности досегнут је када су у јавност процурели аудио-снимци разговора између премијера Николе Груевског, чланова владе и служби безбедности, који су доказали раширену корупцију и злоупотребу положаја.

Потпуна блокада државних институција и оптужбе власти за "заробљавање државе" од стране опозиције и организација цивилног друштва довеле су до коначне реакције европских институција, а на првом месту Европског парламента.

У марту 2015. формирана је "тројка" која је представљала три највеће групе у ЕП, а чинили су је Кукан, Ховит (заменио га Флакенштајн) и Вајгл, тадашњи известилац за Македонију. Преговори између владе и опозиције под посредством "тројке", а затим и комесара за проширење ЕУ Јоханеса Хана, уродили су плодом, када је склопљен и политичког споразум на основу ког су се поједине странке вратиле и парламент, формирана је техничка влада и припремљен нови избори.

Европска "тројка" је до одржавања избора у децембру 2016. године радила са свим актерима како би осигурала примену преузетих обавеза.

Западни Балкан у фокусу

Флекенштајн и Кукан нису непознаница ни на европској политичкој сцени, а ни у Србији. Флекенштајн је често посећивао Београд док је био у Европском парламенту, био је известилац за Албанију, а својевремено се спекулисао да би исто то могао да буде и када је реч о Србији. Такође, био је укључен у решавање парламенталне блокаде у Албанији пре две године.

Са друге стране, Кукан је био шеф делегације Европског парламента за Србију, а председавао је и Радном групом за Западни Балкан, коју су чинили сви известиоци и шефови парламентарних делегација за земље региона.

Прочитајте ОВДЕ шта је академик Душан Теодоровић рекао о бојкоту предстојећих избора.

Извор: Блиц