Отворено писмо студената на које се односи ова одлука и правну анализу ситуације преносимо у целости:
Закон о Универзитету
(стари закон; престао је да важи, али не и њиме стечено право)
Члан 45
Студент има право да заврши студије по започетом наставном плану и програму. Студент који после поновљене године студија не испуни услов за упис у наредну годину може наставити студије по новом наставном плану и програму.
Устав Републике Србије
Ограничења људских и мањинских права
Члан 20
Људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права.
Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати.
При ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни су да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења,односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права.
Забрана повратног дејства закона и других општих аката
Члан 197
Закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство.
Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона.
Одредба кривичног закона може имати повратно дејство само ако је блажа за учиниоца кривичног дела.
Закон о високом образовању
Укидање студијског програма
Члан 42
Одлуку о укидању студијског програма доноси стручни орган самосталне високошколске установе у складу са општим актом.
У случају да високошколска установа не поднесе захтев за редовну акредитацију студијског програма у року из члана 23. став 7. овог закона, дужна је да донесе одлуку о укидању тог студијског програма, у року од 30 дана од дана истека акредитације тог студијског програма.
У случају укидања студијског програма, високошколска установа је дужна да затеченим студентима омогући завршетак студија по започетом студијском програму и правилима студија у складу са овим законом.
Високошколска установа може утврдити услове за прелазак студената из става 3. овог члана на други студијски програм.
Високошколска установа Министарству доставља одлуку о укидању студијског програма, ради уношења промена у регистар акредитованих високошколских установа и у регистар акредитованих студијских програма, у року од 30 дана од дана доношења одлуке.
Министарство доноси решење о измени дозволе за рад у року од 30 дана од достављања одлуке из става 5. овог члана.
Студенти
Члан 148
Студенти уписани на студије до ступања на снагу овог закона у складу с одредбама чл. 82-88. Закона о високом образовању ("Службени гласник РС", бр. 76/05, 100/07 - аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 - аутентично тумачење, 68/15 и 87/16) могу завршити студије по започетом студијском програму, условима и правилима студија, најкасније до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма, рачунато од дана почетка студирања тог студијског програма.
Студенти уписани на основне студије и на студије на вишим школама до 10. септембра 2005. године могу завршити те студије по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, најкасније до краја школске 2018/2019. године, а студенти уписани на интегрисане студије из поља медицинских наука, до краја школске 2019/2020. године.
Студенти уписани на магистарске студије до 10. септембра 2005. године могу завршити те студије по започетом плану и програму, условима и правилима студија, најкасније до краја школске 2018/2019. године.
Kандидати који су пријавили докторску дисертацију до 10. септембра 2005. године, односно студенти који су уписали докторске студије по прописима који су важили до тог датума, могу да стекну научни назив доктора наука, односно да заврше докторске студије по започетом плану и програму, условима и правилима студија, најкасније до краја школске 2018/2019. године.
Студенти из става 1. овог члана имају правода наставе започете студије у складу са одредбама овог закона, на
начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе.
Члан 20 Устава Републике Србије јемчи да се достигнути ниво права не може смањивати. Студенти са старог плана и програма су право да студије и заврше по започетом програму стекли Законом о универзитету (који је престао је да важи, али не и стечено право јер је исто загарантовано Уставом, а Устав је на снази, тако да ниједан закон не може бити изнад Устава или по правној снази јачи од Устава).
С тим у виду, а сходно члану 197 Устава и забрани повратног дејства (ретроактивности), то право им не сме бити одузето. У овоме лежи неуставност Закона о високом образовању.
Код позивања на општи интерес, битно је знати да се он спроводи на посебан начин (што није примењено и уопште примењиво на ову групацију студената), а то може бити учињено само у случају кад се тиме правдају дата виша или бар једнака права, те нипошто одузима или умањује обим већ стечених! Спречавање да студенти своје студије заврше по започетом плану и програму је, управо, недозвољено одузимање права.
С друге стране, члан 197 став 2 Устава РС не дозвољава повратно дејство целог закона, већ само појединих одредаба. Закон о високом образовању није препознао студенте по старом наставном плану и програму, они су „невидљиви“ у аспектима високог образовања ове земље, те је исти непримењив на њих.Пошто их није обухватио у систем високог образовања, није им омогућио тј. дао никаква права па им не може ни одузети оно што им није нити дао. На ове студенте је остао да се примењује Закон о универзитету (чл.45 став 1), јер им је то омогућио и дозволио Устав РС.
Сав апсурд и контрадикторност Закона о високом образовању се огледа и у његовим члановима 42 и 148. Иако је у истом том закону предметним студентима чланом 148 утврђен преклузиван рок, тај члан је у колизији с претходним чланом 42, којим је високошколска установа обавезана (''дужна је'') да затеченим студентима омогући завршетак студија по започетом студијском програму.
Дакле, чак и након укидања студијског програма, па (посредно) и услед ''непостојања техничких могућности'', Закон о високом образовању свеједно изискује да се студентима омогући окончање по започетом моделу.
Закон (и претходно важећи, као и садашњи) не мари за непостојање техничких могућности и мора се поштовати, јер не препознаје ниједан други разлог за пребацивање студената са једног на други студијски програм, осим код укидања студијског програма у целости, али никако императивно, већ уз могућност избора, која је само и једино допуштена студентима, нипошто високошколским установама.
О присили и репресији тек нема говора, као што необавештени и правним знањем непоткрепљени представници високошколских установа, које ресорни министар уважава и подржава, јавно манифестују у медијима кад год им се укаже прилика, на који начин изазивају узнемирење јавности, посебно студената који су потписали или подржавају (а из страха не потписују) петицију, њихових родитеља, чланова породица,рођака и пријатеља.
Правна заступница је још 2014. године изучила све релевантне акте, потом и ''сажвакала'' све неопходне измене истих, што је срочила у двадесет страница тадашње петиције. На тај начин, и да се тај пример следио, су правне неправилности врло лако могле бити отклоњене – требало је само усвојити разрађене предлоге или, пак, део истих и још ономад се морало кренути с израдом модела за разрешење, што би резултовало задовољством свих.
Проблем перзистира, евидентно је, услед мањка системске решености да до тог разрешења уопште и дође и, врло вероватно (из досадашњег искуства), из трагичног разлога што вишегодишња указивања на неправилности и тенденције да се проблем отклони мирно, стручно и без свестраних последица – нико није нити прочитао, камоли схватио.
Студентима који студирају по старом плану и програму не треба ''дати још једну шансу''.
Већ се сви ми, појединци и институције, морамо потрудити да очувамо и трачак идеала законитости и правног поретка.
Да ли Србија може у Путинову унију сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
