Краљица је јуче на захтев премијера Бориса Џонсона донела одлуку да суспендује рад парламента до 14. октобра. Излазак Британије из ЕУ најављен је за 31. октобар, што значи да посланици неће имати времена за било какве мере које би спречиле Џонсона да спроведе Брегзит без споразума.
Британци су овај потез означили као "уставни безобразлук", а 600.000 незадовољних грађана је потписало петицију да се укине одлика о суспензији. Велики број Британаца окупио се на протестима у Манчестеру, Ливерпулу, Единбургу, Кембриџу, Кардифу и Бирмингему.
Ипак, и поред свог незадовољства јавности и опозиције, краљица је овим потезом избегла, по њу, много гори сценарио. Да рад парламента није обустављен, лабуристи би највероватније тражили гласање о неповерењу Џонсоновој влади, а то је ситуација коју је краљица по сваку цену желела да избегне.
Доминик Камингс, највиши званичник у кабинету новог премијера, рекао је да је његов шеф спреман да одбије гласање о неповерењу од Доњег дома. Джонсон би одбио да поднесе оставку и заказао би нове изборе после 31. октобра, дана који је зацртао као крајњи рок за излазак Британије из ЕУ.
То би 93-годишњу краљицу ставило у позицију да донеси кључне одлуке о процесу Брегзита. Да је гласање спроведено, а Џонсон одбије да оде, краљица би имала моћ да га отпусти, а последњи пут је неки монарх предузео такав корак 1834. године.
Да је у том моменту друга фракција у парламенту имала већину, краљица би морала да позове њеног лидера да оформи нову владу. Такав сценарио би ставио краљицу у центар једне од највећих политичких драма које су се одвијале током њене 67-годишње владавине.
Догађаји после било каквог гласања о неповерењу одиграли би се по закону који каже да влада има 14 дана да спроведе ново гласање за алтернативну владу, или се морају расписати општи избори.
Џонсонова влада тренутно има већину, али је сваким даном расла група конзервативних побуњеника који желе да га спрече да изведе земљу из ЕУ без договора.
Ако би Џонсон изгубио гласање о неповерењу, особа која би била задужена за формирање нове владе био би лидер лабуриста Џереми Корбин, који је и покренуо гласање. Међутим, конзервативним побуњеницима би ипак било тешко да подрже опозиционог вођу, ма колико било бунтовни.
Због тога су многи посланици сугерисали да треба наћи заједничког кандидата, али је јако тешко наћи особу којом би биле задовољне обе стране британске политике. Пошто су били јако мали изгледи да се таква особа пронађе, то би сигурно довело до праве уставне кризе и праве ноћне море за Бекингемску палату.
“Њен најгори страх је да буде увучена у политичке драме. У њеној природи је да буде неутрална, а верује и да би уставна монархија требало да уради све да остане изнад сукоба. Она има велики број саветника, па не треба мислити да би одлуку донела на основу личног става”, рекао је краљевски историчар Роберт Лејсли.
Прочитајте ОВДЕ кака почиње размена заробљеника између Русије и Украјине.
Извор: Блиц
