Жулијен Филип је на питање коју српску особину сматра посебно или специјалном, одговорио овако:
Луди Срби. Јединствена навика? Да пробамо са једним цитатом о њима: "Боље сто пута на својим леђима, него једном на коленима".
Барем у прошлом веку, то је заједнички историјски образац везан за Србе. Погледајмо неке главне илустрације тог српског мотоа.
1389, Косово Поље? Сви су изгинули ... Али Европа је ову битку прославила као победу, а звона цркве Нотр Дам у Паризу су зазвонила. У ствари, то је била битка без победника (и кнез Лазар Хребељановић и султан Мурат су умрли, заједно са већином својих најбољих бораца), и на дужи рок, губитак (Османлије су могле брзо да брзо регенеришу своје редове, а Србија то није била у стању). А онда су се Срби, упркос губитку вођства и аристократије, вратили на ноге упркос отоманској владавини, присилном преобраћању на ислам, пљачкама, ропству, зулуму који је трајао више од 4 века, не заборављајући свој индентитет и своју културу, а нису заборавили ни свој сан о независности.
19. век? Столеће обновљене независности. Српска револуција, устанци, бесни док се не препусте сами себи. Понекад су изгубили, али су на крају победили, све док нису рашчистили преостале дугове у Османском царству 1913. године.
Први светски рат? Срби су били усисани у рат, изгубили су 25 одсто становништва (више од 1.000.000 жртава, Аустро-Угарска и Бугарска су покушале да изврше геноцид над њима)… Али победа. И упркос губитку 54 одсто мушке популације, вратили се на ноге и формирали прву Југославију са Црногорцима, Хрватима, Словенцима, босанским муслиманима и северним Македонцима.
Други светски рат? Опет су усисани у њега. Усташки режим, његов нацистички ментор и разни сателити покушали су опет геноцид над њима, изгубили су свој први покрет отпора (четници), чинили су већину комунистичких партизана, изгубили су скоро милион војника и цивила ... Али победа, и вратили се на ноге упркос политици комунистичке Југославије која је увек била непријатељска према њима.
Балкански ратови деведесетих? Они су опет усисани да иду у рат како би спречили Југославију да се незаконито распадне и, у Хрватској и Босни, да спречи отмицу свог становништва од стране непријатељски вођених сецесијских ентитета ... Срби су задржали Републику Српску, дакле своју аутономију у Босни без предаје, упркос огромним економским санкцијама и притисцима Запада.
Они нису неустрашиви, али су храбри - имају способност превазилажења страха...
Срби, од 5 до 10 (у зависности од ере) милиона јаких људи увек су стајали уз своју домовину и ишли напред. Борили су се без обзира на губитке и нису се ником клањали и љубили ноге. Делили су и дивне идеје, попут Југославије, крварили да би заједно са другим Југословенима остварили своје снове, чак су се одрицали и својих територија како би други били срећнији, а на крају би их увек позивали да клекну пред новим Господаром. И они то нису учинили (још?). Они и даље поносно стоје, упркос томе што су деценијама угњатавани од најмоћнијих земаља људске историје и њихових бројних вазала.
Срби су и даље најозбиљнији народ у Европи. Реалисти и идеалисти истовремено. Добра воља до те мере да је наивна. Превише храбри за своје добро. Сувише независни за ова времена центрифугирања. Понекад сувише окрутни и брутални. Некад би ме питали: "Шта бисте ви радили да сте на нашем месту?". уздахнуо бих и не бих ми ништа одговорио.
У сваком случају, никада на коленима, чак и ако их кичма боли као пакао. Желим им да стално стоје и устану када падну, увек, јер то су и заслужили. Морамо их дубоко поштовати због тога. И зато што су такође веома пријатељски расположени према пријатељима.
Они су сјајни.
Зар нису?
Откривена војна тајна о српским БРДМ-2МС, више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Espreso. rs
