Одлуку о неизградњи прототипа за АСТРИД пројект (Напредни натријумов технолошки реактор за индустријску демонстрацију) први је известио Монд у петак. Француска комисија за алтернативну енергију и атомску енергију (ЦЕА), нуклеарна агенција земље, потврдила је како одустаје од “мртвог” пројекта и да више не користи средства нити новац за њега.
Пројект је крајем 2017. прикупио више од 730 милиона еура (803 милиона долара) инвестиција, према подацима јавног ревизора које наводи Монд. Процењени трошкови за цео подухват, да је прототип изграђен у целости, приближили би се 5 милијарди еура.
Док се очекује да ће ревидирани програм развоја реактора четврте генерације бити представљен до краја године, агенција је рекла да стварна индустријска употреба остаје у далекој будућности.
У тренутној ситуацији на енергетском тржишту перспектива индустријског развоја реактора четврте генерације не планира се пре друге половине овог века.
Пројект АСТРИД требао је бити наследник три француска брза реакционарна реактора – Рапсодије, Феникс и Суперфеникс – који су одавно стављени ван погона. Да се пројект реализовао, очекивало се да би требао произвести реактор од 600 МВ , изграђен на нуклеарном налазишту у Маркулеу. Реактори ове врсте могу користити изотопе, који су означени као неприкладно гориво за водене реакторе под притиском који покрећу већину светских нуклеарних постројења. Теоретски их се може употребити за рециклирање нуклеарног отпада и производњу више материјала за фисију него што сам реактор мора одрадити.
Један од главних проблема ових реактора (иако је истовремено предност) је расхладно средство течног метала, натријум, који се користи уместо воде. За разлику од воде, натријум остаје течан и на врло високим температурама. Хемијска реактивност елемента, међутим, главни је проблем јер свако пропуштање лако може довести до пожара и експлозија – као што је показао инцидент из 1995. године у јапанској нуклеарној електрани Моњу.
Једина два реактора ове индустријске класе – БН-600 и БН-800 – налазе се у Русији у Белојерској нуклеарној електрани. Међутим, неколико других нација, укључујући Кину и Индију, имају оперативне експерименталне инсталације с брзим узгајивачима.
Прочитајте ОВДЕ чега је ризница Србија а открива Блумберг.
Извор: logicno. com
