Ако се томе дода још и Кина, која је то учинила почетком ове године пославши директно из Сарајева амбасадорку Чен Бо на нову мисију у Београд, многи ће помислити да се у Србији спрема дипломатска офанзива, тим пре што неки од ових дипломата, случајно или намерно, долазе из службе у Москви.
Осим те чињенице, мање-више све њих повезује Балкан, јер су готово сви бар у једном тренутку службовали на овим просторима, што може бити разлог више да се помисли да се регион враћа у фокус, што због његове важности, али и због повезаности са пре свега Русијом, на коју многи не гледају благонаклоно.
Зато ће у главном граду Србије службовати добри познаваоци балканских прилика који су искусне каријерне дипломате, које углавном говоре српски језик, и којима овај део Европе није непознаница.
Да ли је овакав састав случајан, и да ли ће сваки од њих имати неки „специјални задатак" када је у питању Србија? Да ли се њихово именовање може сматрати неком врстом притиска, нарочито у финишу приче око "косовског чвора"? Или је реч о одбрани интереса сопствених земаља који се ломе на Балкану, а нарочито у Србији?
Своју службу у Београду већ су почели амбасадорка Кине Чен Бо и амбасадор Руске федерације Александар Боцан Харченко. Ускоро, дужност амбасадора Велике Британије у Србији преузима Шан Меклауд, затим Ентони Годфри из САД, као и Жан Луј Фалкони, Француз који ће наследити досадашњег амбасадора Федерика Мондолонија.
Од свих ових именовања, највеће интересовање у српској јавности ипак влада за за двојицу амбасадора који представљају и две највеће, али најчешће супротстављене силе, САД и Русију. Да ли је и Србија место за њихово обрачунавање?
Како каже асистент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић, странци ово поднебље повезују са јаким руским утицајем.
- С тим у вези, службовати на Балкану, укључујући и Србију, заправо је изазов - прича он.
Са друге стране, наводи, очекивања су да ће за годину, две на овим просторима бити крупних промена, у смислу евроинтеграција, решавања косовског проблема, изгледа Босне и Херцеговине...
- Долазак искусних дипломата нам говори да њихове земље очекују активнију улогу својих представника у догађајима који се најављују у региону, а пре свега постизању споразума између Београда и Приштине. Боцан Харченко својим дугогодишњим искуством са балканским темама и учешћем у Бечким преговорима шаље јасну поруку да Русија не жели да буде неми посматрач, већ актер од кога ће зависити спровођење евентуалног решења за Косово - прича Сурлић.
Он наводи и да нови амерички амбасадор долази из Москве, и да је његово именовање повезано са доминантним мишљењем да Русија јача свој утицај на Западном Балкану.
- Искусне дипломате попут Годфрија, које су упознате са стратегијама Кремља, могу допринети другачијим исходима - појашњава он.
Са друге стране, Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ Фонд) каже да, осим франсуског, у свим осталим амбасадама нико не долази ванредно, већ је реч о редовним сменама по истеку мандата, што због пензионисања што због одласка на друга места.
- Чињеница јесте да су амбасадори САД и Русије, па и Велике Британије, људи који мају више искуства него неки њихови претходници из ранијих мандата. Реч је о искусним дипломатама са дугим дипломатским стажом - каже Новаковић.
Он појашњава и да је чињеница да у протеклих годину дана јесте веће интересовање за Србију и запада и Кине.
- Све то може да има везе са, рецимо, француском стратегијом за Западни Балкан, затим иницијативом САД када је реч о Косову, кинеским ангажманом због иницијативе "Појас и пут" - наводи он.
Иако његово именовање још није званично потврђено, Ентони Годфри биће наследник Кајла Скота на функцији амбасадора САД у Србији. У српску престоницу стиже из Москве, где је заменик америчког амбасадора у Русији. Да ће он преузети функцију врло је извесно, с обзиром на је једини кандидат за ово место, о чему је ових дана говорио и пред Одбором за спољне послове у америчком Сенату. Управо се на том месту осврнуо на, како је рекао, „руски малигни утицај", као и "руско агресивно понашање и кампање дезинформација широм већег дела Европе". Такође, говорио је и о нужности спровођења реформи у Србији, неопходности постизања свеобухватног споразума између Београда и Приштине, Србији као дестинацији за инвестиције, нерешеном случају браће Битићи...
Он је каријерни дипломата који се, између осталог, бавио и питањима Блиског истока, Турске и Евроазије, Ираком и пословима на успостављању међународне коалиције у борби против терористичке Исламске државе (ИСИС). Осим у Москви, службовао је и у Хрватској, Јерменији, Турској, Ираку, Чеченији... Пре уласка у дипломатију Годфри је провео 12 година у америчкој морнарици.
Оно што се спекулисало још прошле године, десило се ове, па је амбасадора Русије у Србији Александра Чепурина заменио Александар Боцан Харченко, који важи за одличног познаваоца балканског региона. Он је крајем јула предао акредитиве спрком председнику Александру Вучићу, и за само неколико дана стигао до Ниша, где је присуствовао примопредаји оклопних возила БРДМ2, која су иначе донација Руске федерације. Такође, похвалио је на друштвеној мрежи Твитер да је посетио изложбу "Одбрана 78", уз опаску да је НАТО бомбардовање било зло, похвалио српско-руске односе, а дотакао се и војне неутралности Србије.
Реч је, иначе, о дипломати познатом на међународној политичкој сцени, који је одавно укључен у дипломатске процесе који су пратили распад бивше Југославије. Раније је био на дужности специјалног представника руског Министарства спољних послова за Балкан и учествовао је у раду Савета за имплементацију мира који је пратио испуњавање Дејтонског споразума. Такође, био је и шеф Одсека за земље бивше Југославије, а потом и заменик директора у одељењима за Европу. Боцан Харченко је био дугогодишњи представник Русије у Контакт групи и, уз дипломате САД и ЕУ, представник у посредничкој тројци за решавање питања статуса Косова и Метохије. Подржао је и референдум у РС 2011. године, а његов став био је и да би референдум о чланству у НАТО у Црној Гори требало да се одржи, оптуживши црногорске власти да то намерно не чине.
Почетком прошле године Боцан Харченко рекао је да је Русија у контакту са Београдом због погоршања ситуације између Србије и Косова. Истакао је тада и да је сарадња са Београдом врло интензивна и "што се тиче борбе против покушаја да се Косово угура у међународне организације".
Почетком ове године британски Форин офис именовао је Шан Маклауд за наслединицу доскорашњег амбасадора Велике Британије у Србији Дениса Кифа, и она би дужност требало да преузме током лета. У међувремену, сама за себе каже да је тренутно ученик српског језика, како јој пише у опису профила на Твитеру, али и да је музичар и скијашица узбрдо. У Москви је службовала два пута, у време распада Совјетског Савеза, од 1988. до 1992., али се вратила 2004. године као политичи саветник. Такође, радила је и као заменик шефа мисије у Вилњусу, у Литванији, а од 1996. до 2000. године је била у Хагу, па од 2009. у Чешкој, као амбасадор, где је службовала до 2013. године. Након тога, одлази у Беч, где је била ангажована на месту шефа британске Делгације при ОЕБС-у. У њеној биографији се наводи да је одликована орденом признања Велике Бритније за заслуге и подршку операцијама у Авганистану од 2001. до 2002. године.
Само неколико дана након посете франсуског председника Емануела Макрона Србији, одјекнула је информација да досадашњи амбасадор ове земље у престоници Федерик Мондолони напушта функцију, и то баш на Макронову молбу. Одмах је стигла и информација о његовом заменику, Жан Луј Фалконију, који је представљен као великог стручњак за мултилатералу. За њега се прича и да је одличан је познавалац европских прилика, система функционисања ЕУ, али и безбедности. Фалкони је тренутно амбасадор Француске у канцеларији УН у Бечу.
Амбасадорка Кине у Србији важи за једног од врсних познаваоца ситуације на Балкану, тим пре што је својевремено службовала управо на овим просторима. Наиме, у периоду од 1996. до 1999. године била је аташе, трећа секретарка у Амбасади Кине у СР Југославији. Регион јој није непознаница, с обзиром да је на службу у Србију стигла из БиХ, односно из Сарајева. У периоду од 1992. до 1996. радила је у Дирекцији за Источну Европу и Централну Азију при кинеском Министарству иностраних послова, где је поново била ангажована од 1999. до 2004. године
За Хрватску још увек није завршена Олуја! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Информер
