04-08-2019 14:27 Свет Планета

За Сједињене Државе се хладни рат никада и није завршио, а последних година је покренут, психолошки рат против Русије, као и што су амерички вазали натерани да уведу економске санкције Русији. Тако је планирано да напад на Русију почне из Украјине, наводи Катехон.

Шпјгу и Путин (Фото: kremlin. ru

Вашингтон једини поседује носаче нуклеарних летелица, који је у пратњи неколико десетина крстарица, разарача, поморских десантних бродова и подморница за нуклеарни напад, које могу да нападају са било које тачке света.

Сједињене државе располажу и са 500 великих теретних авиона, конструисаних да преносе оклопне јединице хиљадама километара далеко од америчког континента.

Русију, окружену НАТО базама, Вашингтон види као огроман плен, на коме се налази 60% минералних ресурса на планети Земљи, пијаћа вода, обрадива земља и шуме.

После распада Совјетског савеза, када су Сједињене државе остале једина суперсила на свету, установљен је модел према коме Вашингтон предлаже и спроводи инвазију на друге државе.

Прво се ствара психоза у јавности да одређена држава само што није напала и окупирала суседе. У ствари, војска Сједињених држава напада одређену земљу, али психолошким ратом, који подређени медији интензивно воде, америчку агресију представљају као спас од претње суседне земље.

За Сједињене Државе се хладни рат никада и није завршио, а последњих година је покренут, психолошки рат против Русије, као и што су амерички вазали натерани да уведу економске санкције Русији.

Сједињене Државе ће морати да појачају припреме за напад на Русију, како би онемогућиле ширење руског утицаја након успеха у Сирији.

Одакле би Сједињене Државе могле да нападну?

Сједињене Државе не разматрају искрцавање на руском Далеком истоку, него као Наполеон и Хитлер намеравају да окупирају стратешки циљ, Москву.

Првобитни план био је да се ‘Еуромајданом’ Украјина привуче у сферу утицаја Вашингтона, а да руска поморска база на Криму претвори у америчку поморску базу, када Украјина постане члан НАТО.

Тако је планирано да напад на Русију почне из Украјине. Потребно је имати у виду да је Луганск удаљен само 600 км од Москве.

Тај почетни план је одбачен прво након успешног референдума на Криму о присаједињењу са Русијом, а после и због грађанског рата у Донбасу, па тако Американци не могу да започну никакав војни напад на Русију из Украјине.

Тако су Сједињене Државе морале да промене план, па су балтичке државе одређене да буду почетна зона напада. Москва се налази само 600км од границе са Летонијом и тамо не постоје никакве природне препреке за инвазију, из војне перспективе.

Пентагон је за наводно ‘одвраћање’ Русије повећао свој буџет и спроводи антируску кампању у државама које се граниче са Русијом. Сједињене државе су чак распоредиле још једну оклопну бригаду у балтичким државама и у Пољској, кршећи тиме Основни акт Споразума НАТО и Русије из 1997. године.

А ту је и одлука Сједињених држава да повећају флоту војних бродова са 272 на 350. Зато није искључен ни стратешки план Пентагона да изведе блицкриг операцију под командом НАТО, са класичним наоружањем, из балтичких држава и из Пољске, идући директно на Москву.

Пораз Русије би довео до промене политичког руководства на челу са Владимиром Путином и до постепеног повлачења снага, остављајући руску територију под окупацијом Летоније, Естоније и Украјине.

Западна руска граница би била фиксирана дуж линије која се протеже од Санкт Петербурга до Великог Новгорода, Калуге, Твера и Волгограда.

Убрзана модернизација кинеске војске, која је сада у стању да Сједињеним државама и савезницима изазове озбиљне проблеме у Западном Пацифику би значила да Пентагон не може да употреби сву расположиву борбену опрему у Европи.

Трећина војних снага САД би морала да буде у резерви, за случај изненадног напада Кине.

Достизање надмоћи у ваздуху

Руска војска је усмерена на одбрану. Има авионе пресретаче високих перформанси и високо мобилне АА ракетне системе, способне да детектују и униште чак пет генерација америчких авиона.

Зато војска Сједињених држава и уз подршку савезника из НАТО неће бити у стању да освоје надмоћ у ваздуху.

Можда би могла, уз велике напоре, да освоји делимичну супериорност на краћи временски период и то у одређеним зонама око руске границе у појасу дубине до 300км.

За стварање сигурне зоне летења, у областима где је активан руски ПВО систем, Американци би морали да у први напад пошаљу 220 авиона (укључујући 15 бомбардера Б-2, Ф-160, Ф-22А и 45 Ф-35). У две аеродинамичке преграде, Б-2 би могао да носи или 16 ГБУ-31 ласерски навођених бомби (900кг), 36 ЦБУ-87 касетних бомби (430кг) или 80 ГБУ-38 бомби (200кг). Авион Ф-22А може бити наоружан са две ЈДАМ бомбе (450кг) или осам бомби од 110кг.

Главна препрека је што су америчке анти-радарске ракете АГМ-88Е, са радијусом деловања од 140км, исувише велике да би стале у Ф-22А или у Ф-35 (дужина 4,1м, реп 1м) и, ако су везане за стубове крила, компромитују невидљивост ових авиона. Преовлађујући циљеви у првом налету биће руски аеродроми и системи у А2/АД бафер зонама.

Пентагон је, према извештајима, био задовољан резултатима Ф-117 (први авион 5а генерација) у првим кампањама у Заливу.

Зато је Пентагон прво наручио 750 авиона Ф-22А, како би у Ваздухопловним снагама заменио авион Ф-16, али када у амерички војни обавештајци сазнали да је Русија успешно тестирала 96Л6Е анти-стелт радар на авиону Ф-117, Пентагон је наруџбину смањио на 339 авиона Ф-22А.

Док су Американци развијали и тестирали пројекат Ф-22А, Руси су већ направили противотров, на пример, ракетни систем С-400, који користи опрему за детекцију са више компоненти, укључујући 96Л6Е. На крају, произведено је само 187 комада авиона Ф-22А.

А да би руској противваздушној одбрани закомпликовали посао, поред авиона пете генерације, биће лансирано 500 до 800 крстарећих ракета са подморница у Балтичком мору.

Мале су шансе да ове крстареће ракете стигну до својих циљева, јер Русија има око 250 ловаца дугог домета МиГ-31, који могу да достигну брзину до 2,83 маха (3.500 км/х) и специјализовани су за пресретање авиона Е-3 Центрy (АВАЦС) и крстарећих ракета.

Радар ловца МиГ-31 може открити надолазеће пројектиле на 320км и може да прати 24 мете истовремено, од којих осам може да нападне истовремено користећи ракете Р-33/37 са дометом до 300км и брзином од 6 махова.

Исто тако, амерички авиони Ф-18, Ф-15Е, Б-52 и Б-1Б могу да делују без приближавања руској граници (чак и не улазећи у домет деловања ракета С-400), што укључује и мини крстареће ракете АГМ-154 ор АГМ-158 са дометом између 110 и 1100 км.

Могу да погоде бојне бродове Руске балтичке флоте, руски Искандер 9К720 (домет 500км) и ракетне батерије земља-ваздух Искандер Точку ОТР-21 (домет 180км).

У најбољем случају, ефикасност овог првог таласа би могла да значи неутрализацију 30% руске антенске радарске мреже за надзор, 30% распоређених С-300 и С-400 између Москве и границе са балтичким државама, 40% компоненти аутоматизованих система Ц4И (посебно компоненте за ометање радара), као и блокаду аеродрома за 200 авиона и хеликоптера, што би угрозило руско оперативно управљање, итд.

Међутим, очекивани губици Сједињених држава и савезника могу достићи и до 60-70% авиона и крстарећих ракета, само при првом таласу уласка у руски ваздушни простор.

Али, шта је највећа препрека у достизању надмоћи у ваздуху?

У околини Санкт Петерсбурга и Калињинграда, Руси су поставили 2 аутоматска система Ц4И (команда, контрола, комуникације, компјутери, обавештавање и интероперабилност), како би би били у предности и спречили радио-електронски рат који могу да покрену амерички системи за праћење на земљи, у ваздуху и у космосу. Системи Ц4И укључују и типове Красуха-4 СИГИНТ и КОМИНТ (који могу пресретати све комуникационе мреже).

Красуха-4 може, такође, да спречи радарско праћење од стране америчких војних сателита Лацроссе и Онyx – војни радари типа АВАКС и Е-8Ц, на тлу суседних држава и они постављени на америчке извиђачке авионе РЦ-135 или беспилотне летилице Нортроп Груман РКу-4 Глобал Хак.

Руска војска је опремљена за пресретање непријатељских електрон-оптичких сензора за ласерско навођење, ГПС-усмерено и инфрацрвено навођење, у потрази за бомбама и ракетама.

Таквих система има мало и релативно су нови, али су у стању да осигурају скретање непријатеља са његових циљева.

Руски системи Ц4И омогућавају и стварање две изоловане зоне (Анти-ацес / А2 Ареа Дениал / АД Бабл), потпуно недоступне НАТО снагама.

Штавише, системи Ц4И су интегрисани у два батаљона противавионских ракета дугог домета С-400 и у неколико мобилних батерија кратког домета, система Тор-М2 и Панцир-2М.

Русија би требало даље да развија аутоматске системе Ц4И са ЕW и А2/АД око Санкт Петерсбурга, дуж границе са балтичким државама и у Калињинграду.

Систем С-400 може да прати и нападне до 80 мета у ваздуху, брзином до 17 000км на сат, на раздаљини до 400км, користећи информације са радара из мултиспектралних сателитских сензора.

Русија тренутно има 20-25 батаљона са 8 x 40 лансирних система (приближно 180 лансирних инсталација С-400). Осам батаљона С-400 је постављено око Москве, а једна је у Сирији.

Русија би могла да постави и друге батаљоне С-400 на границама ка балтичким државама или у Белорусији, са 130 батаљона С-300, опремљених са приближно 1 100 лансирних инсталација С-300 (са оперативним дометом до 200км), који иако су старији од система С-400, отпорни су на ометање, могу да се надограде са ПМУ-1/2, а могу се и опремити са радарима 96Л6Е. Систем С-500, у ствари, избрушенији модел С-400 се сада тестира и руска војска ће њиме бити опремљена 2017. године.

НАТО неће бити у стању да има никакву надмоћ у било каквом радио-електронском рату (ЕW), због опремљености Русије високо ефикасним радарима за ометање СИГИНТ анд КОМИНТ и анти-електрон-оптичком анти-ГПС опремом, коју Русија поседује у великим количинама.

Требало би се подсетити да су руски аутоматски системи Ц4И, ЕВ и А2/АД у Сирији спречили америчку коалицију да открије циљеве побуњеника пре него што су их напали руски бомбардери. У случају напада НАТО на Русију, у првом таласу се очекује да погоди 60-70% лажних мета на руској територији.

Авиони пресретачи ЕФ-18 и Морнарица Сједињених држава, који су стационирани у Балтичком мору, могли би да осигурају следећи талас ваздушних напада САД.

Али, због слабе надмоћи у првом таласу напада, следећи таласи НАТО напада би резултовали тешким губицима.

Ваздушним снагама Сједињених држава, састављеним од 5.000 авиона и хеликоптера који су распоређени у Ваздушним снагама, Морнарици и Маринцима, морало би да се придружи и 15000 авиона њихових НАТО савезника, пише Катехон.