Вељко Одаловић, који је и члан Комисије за нестала лица, рекао је гостујући у Дану уживо на Н1 да Хрватска и даље не испитује локације за које се сумња да се на њима налазе масовне гробнице Срба убијених током Олује. Према његовим речима, разлог је што би се тела повезала са онима који су злочине починили и што би то довело до процесуирања злочина.
„Један од проблема је да се 911 ексхумираих тела налази у Осијеку, али нису идентификована“, подсећа Одаловић и каже да се поставља логично питање – чија су то тела.
Новинар Времена Филип Шварм слаже се да нерешавање проблема несталих има политичку позадину и додаје да је рат деведесетих, према његовом мишљењу, био удружени злочиначки подухват.
„То су државе које су заробљене прошлошћу, а будућност не обећава ништа. Да би се одржао модус власти у тим државицама, ви стално морате имате непријатеља да би се сваке године генерисале нове тензије. Не верујем да су садашње политичке гарнитуре у Хрватској или Србији спремне да било шта унапреде. Треба се надати да само нешто не погоршају“, каже Шварм и додаје да питање помирења остаје будућим генерацијма.
Одаловић оцењује да акција Олуја на неки начи и даље траје и то тако што се прогнанима не омогућава да остваре своје права. Како каже, спречавају се да врате своју имовину, да реше питања пензија, да реше судске поступке против оних за које имају доказе да су починили злочине.
„Има много захтева који су ударили у зид. Оно је било етничко чишћење, а ово је наставак – етничко спречавање да се људи врате на имовину“, рекао је Одаловић.
Он истиче да ова акција у Хрватској не би требало да се слави, посебно када се узме у обзир да је преко 70 одсто страдалих Срба имало више од 60 година, а да 52 одсто особама за којима се и даље трага су жене.
„Нешто што не може да служи на част ни једној војсци. Преко 80 одсто страдалих су били цивили. Гранатирани у колони, старине које су остале на свом огњишту. Преузимали смо тела стогодишњака. То не треба ни да се заборави, ни прећути“, истиче Одаловић.
Када су у питању права прогнаних Срба, много је отворених питања која нису решена и Хрватска у овом тренутку није у стању да их реши.
Шварм сматра да лошем пложају Срба у Хрватској доприносе и запаљиве изјаве министра одбране Александра Вулина, али и других чланова Владе.
„Те изјаве служе за подилажење најширој маси у Србији. То је озбиљан проблем за Србе у Хрватској, јер сличних таквих није мало у Хрватској и оне се једва чекају“, каже Шварм.
Одаловић каже да су изјаве српских званичника одговор на „неке ствари“, односно на ситуацију у којој се Срби у Хрватској налазе. Он се слаже да се њима не постиже ништа и да српском становништу после њих неће бити боље.
И док Шварм истиче да се они стављају у „неку врсту дневне политике“, Одаловић одговара да „ти људи немају ниједан механизам да остваре своја права“.
Упитан да ли су људи свесни ко је све одговоран за рат у Хрватској, Шварм каже да нису и истиче да су и онда и сада исти људи били на власти ли подржавали власт и били заговорници ратне политике.
„О томе се све зна и данас се не говори о одговорности како је до свега дошло, шта су били узроци, шта су последици. Крајње је време да се о томе почне причати“, каже новинар Времена.
Ипак, он је скептичан да ће до тога доћи, јер не очекује да ће људи који су тада подржавали ратну политику данас ићи против себе.
Одаловић се слаже да „генеза ратова мора да се демаскира“ и то, према његовим речима, улога великих центара моћи који су, како каже, у доброј мери креирали сукобе на простору бивше Југосолавије.
„Ране из претходних ратова нисмо залечили, а ми смо почели да отварамо нове“, казао је Одаловић.
Шварм додаје да нисмо сви подржавали ратну политику, ни у Србији ни у Хрватској, већ да има ко јесте и да одговорни не треба да се скривају иза колективне кривице.
Одаловић истиче да су те одговори пробали да дају многи, међу њима и разни судови, али да у томе нису успели. Пре свих Хашки суд, који је, како каже, имао све полуге, а на крају нити је донео правду, нити је донео помирење.
Шварм оцењује да се од Хашког суда помирење није могло ни очекивати, а да је ослобађајућа пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу сигурно дала ветар у леђа прослави Олује у Хрватској какву данас имамо.
Ипак, Хашки суд је према његовом мишљењу имао и неке добре стране.
„Захваљујући Хашком трибуналу сазнали смо много тога. Ти документи могу бити темељ за неко хладније просуђивање, схватање тог времена, од кога би односи могли да крену ка релаксацији“, закључује Шварм.
Прочитајте ОВДЕ зашто је црвено-зелена коалиција 1999. учестовала у рату НАТО против Србије?
Извор: Н1
