Ово је смањење добити у односу на 2017. годину када је Ер Србија зарадила 16 милиона евра. Оно што је остало исто је донација државе од 2,46 милијарди динара (око 21 милиона евра) које је Влада Србије уплатила Ер Србији.
Ово практично значи да би и прошлу, као и претходне године наш авио-превозник у ствари завршио са губитком да није било државних субвенција. Оно што је занимљиво у вези с државним давањем је да се у оквирном уговору о трансакцији између Владе Србије и Етихада из 2014. године не помињу улагања у компанију након 2016. године, мада су у финансијским извештајима код субвенција компанија позива управо на тај уговор.
Од 2014. закључно са 2018. годином према финансијским извештајима, држава је Ер Србији уплатила око 200 милиона евра. А државна помоћ ће се по свој прилици и наставити с обзиром да је држава од ове године почела да субвенционише летове из Ниша са пет милиона евра годишње у наредне три године, а на конкурсу је победила Ер Србија.
У годишњем пословном извештају компаније који је иначе каснио са објављивањем на сајту Агенције за привредне регистре зато што је првобитно послат неисправан, очигледна је промена пословне политике Ер Србије. Наиме у прошлој години приходи од продаје мало су смањени, са 31,7 на 31,6 милијарди динара (291 милиона евра) и то због смањења броја путника за пет одсто који је надокнађен поскупљењем просечне карте за два одсто и у одређеној мери већим приходима од чартер летова (који су порасли за 42 одсто).
Принос пре трошкова камате, пореза, амортизације и изнајмљивања (ЕБИТДАР) је у у прошлој години скочио за 19 одсто. Ово је пре свега последица смањења трошкова (упркос повећању цена горива). Тако је у прошлој години флота смањена са 21 на 20 авиона, а број летова са 15.594 на 15.026. Укинуте су три дестинације, Абу Даби, Истанбул и Охрид, па је укупан број дестинација на које је летела Ер Србија био 39. Број путника је смањен са 2,6 на 2,5 милиона, а за пет одсто је смањен и капацитет флоте Ер Србије мерен седиште-километрима. Зато су прошле године, први пут од 2013. када је Јат и преименован у Ер Србију, друге авио-компаније имале више летова са и на аеродром „Николе Тесле“ од националног авио-превозника.
Оно што је изузетно повећано, чак четири пута, јесу приходи од додатних услуга по путнику. У 2017. они су износили 73, а у 2018. години 367 динара. Ово је управо и један од разлога зашто су неки стручњаци оцењивали прошле године да се Ер Србија претвара у лоукост компанију, мада не и са ценама летова лоукостера.
Ер Србија је наставила и прошле године да отплаћује дуг по кредиту од Етихадове финансијске јединице ЕА партнерс узете 2015. и 2016. године по изузетно неповољним условима. Први кредит од 56,6 милиона долара, мада је повучено само 52,8 милиона евра (пошто је плаћена трансакциона провизија од 6,55 одсто односно 3,7 милиона долара) Ер Србија плаћа по годишњој камати од 6,96 одсто, док је за други кредит од 63 милиона долара узет 2016. плаћена провизија од 4,1 милион долара и уз њега иде годишња камата од 6,95 одсто која се на тромесечном нивоу увећава за 0,17 одсто. Ови кредити доспевају 2020. године.
Кредити које је дао други сувласник, Република Србија, нису тако неповољни. Фонд за развој је исто 2016. године одобрио зајам од 14 милиона евра који би требало да је већ отплаћен до краја маја ове године, са годишњом каматном стопом од 3,5 одсто, док се провизије не наводе.
Крајем прошле године Ер Србија је узела нови кредит од Етихада од 40 милиона долара који доспева у децембру ове године по камати од три одсто. С друге стране, наводи се у извештају да је компанија у тренутку састављања извештаја држала на депозитним рачунима код комерцијалних банака 40 милиона долара са каматном стопом од 3,5 до 4,5 одсто.
Такође је крајем прошле године, у децембру, Етихад уплатио Ер Србији 23,5 милиона долара које је 1998. Србија уплатила Ербасу за набавку авиона.
Прочитајте ОВДЕ где Кинези у Србији граде фабрику експлозива.
Извор: Данас
