„Да ли Фронтекс толерише то што локалне снаге безбедности малтретирају избеглице? Како насиље системски функционише? Говоре жртве и хуманитарци из избегличког центра у Босни…“, пише у уводу текста објављеног у интернет-издању Шпигела аутора Тореа Шредера који је боравио у Бихаћу.
Аутор почиње веома сликовито: „Вакас подиже ногавице панталона и показује натечене ноге. ’Прво су их газили, а после су увртали глежњеве’, каже 31-годишњак који је наводно само неколико сати пре тога прошао кроз руке хрватских полицајаца. Његов пријатељ Амир каже да су га полицајци тукли и ударали по лицу. Пре него што су из Хрватске присилно враћени у Босну и Херцеговину, избеглице из Пакистана морале су ноћ да проведе у шатору, ’без воде, хране и тоалета’.“
Новинар преноси речи избеглица који тврде да су им одузети новац и мобилни телефони, а да су њихови ранчеви и све што је у њима било, спаљени. „После тога Хрвати су их вратили у Босну, протерали из ЕУ, без да су имали могућност да у Хрватској поднесу захтев за азил. Таква илегална пракса позната је као тзв. ’пуш-бек’,“ пише Шпигел.
„Невиђено насиље“
У тексту се наводи да је путовање избеглица и миграната из јужне Азије трајало месецима, али да никада, како кажу, нису доживели толико велико насиље као у Хрватској. „Хрватска полиција очигледно систематски злоставља мигранте, како на граници, тако делом и унутрашњости земље. На то указује и опсежни извештај немачке невладине организације ’Бордер вајоленс мониторинг’“, пише Шпигел и подсећа да је у магазину „Репорт Минхен“ јавног сервиса АРД наведено објављено да Фронтекс наводно дозвољава повреде људских права од стране граничних служби земаља које чувају спољне границе Европске уније.
Аутор текста описује ситуацију на бившој депонији смећа Вучјак код Бихаћа, где су смештене избеглице. „На Балканској рути, Босна је нека врста грлића флаше. А Вучјак је чеп те флаше.“ Новинар је у Вучјаку срео и немачког хуманитарца и новинара Дирка Планерта који од половине јуна мигрантима пружа основну медицинску помоћ.
„Приликом посете Бихаћу овог лета, Планерт је био сведок начина на који се избеглице транспортују до Вучјака. Отада сакупља донације, купује лекове, а понекад и сам пружа медицинску помоћ, иако за то није обучен. ’Помагаћу све док не престане патња људи’, каже Планерт. Осврћући се на понекад чак и тешке повреде с којим се он и његовим тим свакога дан срећу, додаје: ’Полицајци за Европу раде прљави посао. За њих је то такмичење – то на којем подручју ће најбоље да спрече пролазак избеглица’.“
„Без обзира на то кога у Вучјаку питате, сви говоре о насиљу полицајаца. ’То им је забавно’, каже 23-годишњи Јусуф из Исламабада. И додаје: ’Смејали су се док су нас тукли’. Јусеф је скоро годину дана заглављен у Босни. У неком тренутку успеће да стигне до Италије. ’Зато што морам да успем’, каже Јусеф.“
Напета ситуација у Бихаћу
О истој теми пише и лист Пресе који оцењује да Балканска рута „није скроз затворена“. Аустријски лист износи податак да је више хиљада избеглица и миграната на путу од Турске преко Грчке према централној Европи. „То је додуше знатно мање него у јеку тзв. избегличке кризе у јесен 2015. године“. Пресе преноси и речи градоначелника Бихаћа Шухрета Фазлића који оптужује хрватску полицију да приликом присилног враћања избеглица и миграната све више продире на територију БиХ.
„Организације за заштиту људских права и УНХЦР критикују хрватске полицајце да злостављају и присилно у БиХ враћају избеглице и мигранте које виде близу границе између БиХ и Хрватске. УНХЦР наводи да се приликом тих акција крши међународно хуманитарно право. Хрватска заузврат тврди да се ради о ’враћању са границе’ које је у складу са законима ЕУ.“
Пресе наводи да је новинар тог листа пре неколико недеља посетио мигранте на бившој депонији смећа у близини Бихаћа. Ту су углавном људи из Авганистана и Пакистана. Они причају о насиљу и то не само на хрватској граници. „Избеглице које напусте избеглички центар, у колонама се у њега присилно враћају“.
Аустријски лист доноси и податак Министарства унутрашњих послова БиХ према којем се у тој земљи тренутно налази 9.000 избеглица, углавном у избегличким центрима у Бихаћу. „Већина у веома тешким условима чека могућност да преко Хрватске стигне на Запад. Класична Балканска рута, од Грчке, преко Северне Македоније, Србије и Мађарске према централној Европи од 2016. године се сматра затвореном. Међутим, отада се етаблирала алтернативна рута, преко Босне, Хрватске и Словеније“, пише аустријски Пресе.
Прочитајте ОВДЕ како је Руданова брутално оплела по Колинди.
Извор: Дојче Веле
