"Особа која се данас представља као маршал Тито у ствари није прави Јосип Броз Тито, већ да је реч о руском агенту који је украо његов идентитет 1937. године"
Маркул је, у разговору са агентима ФБИ, изразио забринутост око правог идентитета Јосипа Броза Тита.
Овај извештај се налази у једном од стотина хиљада докумената са којих су америчке власти недавно скинуле ознаку поверљивости.
Тамо пише: “Господин Маркул сматра да особа која се данас представља као маршал Тито у ствари није прави Јосип Броз Тито, већ да је реч о руском агенту који је украо његов идентитет 1937. године, када прави Тито нестаје у Русији.”
У документу се наводе информације о самом Маркулу, за ког се зна да је рођен 1909. године у Ливну и да је постао амерички држављанин 1944. године. У САД је емигрирао 1936, а учествовао је и у Другом светском рату као члан америчке војске.
У извештају пише да није сигурно колико су информације које он даје тачне, али се наводи и његова тврдња да је он “социјалиста и да жели да пружи информације које би могле бити важне за безбедност Сједињених Држава”.
Маркул је посетио Југославију 1953. године и у две одвојене прилике разговарао са Титом. Приликом прве посете је приметио да Тито има свих десет прстију на рукама, па додаје како прави Тито није имао кажипрст и средњи прст на левој руци. Такође је приметио како је Тито из 1953. веома образован и да одлично свира клавир, што се није подударало са његовим пређашњим сазнањима о Брозу.
Још једна ствар која се није уклапала је Титова висина. Наиме, Маркул је тврдио како је прави Броз био висок око 180 центиметара, а да је човек са којим се састао 1953. године био висок тек неких 160 центиметара. Он додаје да је овај “нови” Тито имао благи руски нагласак и говорио меким гласом, док је онај стари говорио оштрије и грубље, а у извештају пише и да је прави Тито, онај који је нестао у Русији 1937. године, боловао од туберкулозе.
Маркул је “старог” Тита упознао 1928. године у Југославији, а видео се са њим у Паризу 1935. или 1936. године и додаје да је чврсто убеђен у то да је тај човек прави Јосип Броз.
Након састанка са “лажним” Титом, Маркул одлази за Загреб у посету својој сестри Ани, са којом дели своје сумње, након чега њен супруг, извесни Борис Горић потврђује да и он није сигуран у Титов идентитет, као и да је то ствар о којој се шушка широм Југославије.
У извештају се наводи како му је сестра тада рекла да ни она ни њен супруг не верују у то да је на челу Југославије прави Јосип Броз Тито и да су први пут почели да сумњају у то још 1937. године, када су чули његов глас на радију и приметили промену нагласка. Маркул још тврди како је његов отац Иван познавао правог Тита, пошто су радили у истом граду, и да се и он слаже да је реч о две различите особе.
Маркул се током боравка у Југославији састао и са Александром Ранковићем, са којим је разговарао три сата. За Ранковића Маркул тврди да је био главни човек задужен за безбедност у Југославији, као и да је у разговору са њим изразио своје сумње, на шта му је Ранковић одговорио да не би требало да се оптерећује таквим стварима и да би требало да ужива у боравку у Југославији. Ово скретање теме са Тита је код Маркула само подгрејало сумње, наводи се у наставку документа.
Маркул је агентима ФБИ испричао да, према његовом мишљењу, југословенске вести у тајности сарађују са Совјетским Савезом и да ће то у наредном периоду свима постати јасно. Изразио је и увереност у то да би се совјетске власти, ако би то пожелеле, врло лако могле решити Броза, и додао да све његове изјаве може потврдити извесни Живко Топаловић из Француске.
Живко Топаловић је, како каже Маркул, добро познавао правог Тита, а југословенске власти су га осудиле на 20 година затвора, па је због тога пребегао у Француску. Топаловић је веровао да је особа која се представља као Тито заправо руски генерал Николај Лебедев.
Маркул закључује како се југословенска влада само претварала да је у свађи са Совјетским Савезом како би добила помоћ од Сједињених Држава, као и да никада није дошло до стварног разлаза између ове две државе.
Која је највећа тајна Милорада Улемека Легије, сазнајте ОВДЕ.
Извор: jutarnji. hr
