У руској војсци није никаква новина да служи велики број представница нежнијег пола, али по први пут од када су тенкови уведени у оперативну употребу прво Црвене армије, а касније армије СССР-а и Војске Руске федерације формирали су чисту женску тенковску посаду.
Тако су жене по први пут добиле прилику да као њихове мушке колеге управљају елтиним руским тенком Т-80 тежине нешто више од 40 тона, који захваљујући гасној турбни или дизел мотору може да развије брзину од 80 километара на час.
Русија је прву женску тенковску посаду представила на летњим војним играма. Упркос томе што су налетеле на бројне позитивне реакције, прва женска тенковска посада налетела је и на бројне критике, да женама није место у тенку, јер у случају квара или проблема са гусеницама нису довољно снажне да би руковале са механиком тенкао, као што то раде мушкарци. Оно што је за сад познато све три тенкисткиње долазе из војних породица. Њихова имена су Анастасија Баранова, Марина Пушкарјева и Дарја Сиротенко.
Њих три се баш и не слажу са критикама, иако немају дугогодишње искуство рада са тенком, јер су пре свега биле ангажоване као медицинско особље и то хирургије, терапије и фрамације. Интересантно је да чак пре грдосије каква је Т-80 нису били обучене ни за управљање лаким оклопним возилима. Шок је уследио када су на војним играма уништиле конкуренцију мушких колега и тиме се уписале у тенковски историје Русије.
Како су се квалификовале за тенкисткиње: Интересантно је да су у пријави за прву женску посаду могле само да конкуришу Рускиње које су запослене већ у војсци. Морале су проћи психолошки тест, тест физичке способности. Морале су обавити и опитне вожње и за то време живети у касарни чувене Таманске дивизије. Њихов свакодневни радни дан започиње у шест ујутро, затим физчке вежбе, доручак, а онда следе предавања и курс вожње. Како кажу најтежи део обуке представља им ручно слагање тенковских пројектила јер ниједан нема мање од 19 килограма, а потребно их је у тенк ставити више од 10. Најлакши део како оне кажу представља сама вожња тенка Т-80, која према њиховим речима нимало се не разликује од вожње аутомобила.
Како су српски и руски “ракеташи” подигли “Словенски штит”, сазнајте ОВДЕ.
Извор: moskisvet. com
