Он сумња да ће Америка без значајније промене геополитичке ситуације на Балкану повући одлуку о признању Косова зато што би, како каже, тиме признала да је починила велику грешку која је била сигнал сепаратистичким покретима у свету да покушају исто.
Поручује, међутим, да би Америка сада у преговорима Београда и Приштине могла да одигра одлучујућу улогу како би се интензивирао дијалог.
"Верујем да су сада шансе за реалним договором много веће него у прошлости зато што су претходне администрације и такозвана дубока држава чинили многе погрешне ствари", рекао је Олуић.
Он ће, иначе, сутра у Народној скупштини Србије учествовати на највећој регионалној научној конференцији посвећеној српско-америчким односима коју организује Институт за националну и међународну безбедност из Београда.
Олуић, који је однедавно члан овог Института, сматра да је признање Косова била не само политичка, већ и историјска грешка.
Јер, како објашњава проблеми на Косову нису почели 1999. године, већ много раније. Не треба, каже, бити српски историчар па знати да је Косово срце српске духовности баш као што је то Јерусалим за Јевреје.
"Како сте онда могли да Србима одузмете ту територију? Зато што су ту живе већином Албанци? Па и та ситуација је била сасвим другачија на почетку Другог светског рата, али и каснијим догађајима који су допринели исељавању Срба. Било је тешко бити Србин на Косову", објашњава амерички пуковник српског порекла.
Упитан на који начин би САД могле да помогну у решењу овог проблема, угледни професор са Вест поинта каже да је данашња америчка администрација другачија од претходних које су ствари посматрале искључиво на црно-бели начин.
"Америка после дуго времена има председника који није политичар и који ствари посматра на сасвим другачији начин од својих претходника. Слажемо се да неки пут није лако читати његове твитове, али председник Доналд Трамп је човек који је спреман да саслуша сваки предлог и размотри сваку реалну, могућу опцију која ће допринети решењу проблема. Ту Србија треба да тражи своју шансу", каже пуковник.
Уверен је да би се дошло до поштеног решења уколико би Америка заједно са својим европским савезницима успела да обе стране врати за преговарачки сто.
"Сумњам да би Албанци одбили захтев који би стигао из Вашингтона јер су они тренутно у тешком положају свесни да без признања у УН фактички немају државу", казао је Олуић.
Олуић каже и да нова америчка администрација нема толико "сентимента" попут бившег председника Била Клинтона или државне секретарке Медлин Олбрајт.
"Највише бораца Исламске државе у Сирији и Ираку са простора Балкана стигло је управо са Косова, а за Американце је неприхватљиво да неко убија њихове војнике. Такође, на простору Балкана је велики степен организованог криминала, а на Косову је тај проценат још већи. То су све детаљи који одлучују", додао је он.
На питање зар није признавањем Косова та прича за Американце завршена 1999. године НАТО бомбардовањем, професор Олуић каже да је реалност ипак другачија.
"Сумњам да било која озбиљна земља у свету сматра да је питање Косова решено 1999. Уосталом, пет европских држава није признало ту независност, а тешко ће то и учинити у ситуацији када сепаратистички покрети јачају, а сама Европа има озбиљан проблем настао Брегзитом", објаснио је.
Замољен да прокоментарише разне "сценарије" за решење питања Косова, Олуић каже да би најтрагичније за безбедност региона било уједињење Албаније и Косова, а чиме би се избегло директно признање УН.
"Срби би тада с правом питали због чега се Република Српска не би присајединила Србији и то би довело до нове кризе. Ипак, дубоко верујем да је време рата прошло на простору Балкана. Нажалост, не могу да искључим могуће ограничене конфликте", казао је пуковник.
На питање да ли је решење "размена територија" или "замрзнут конфликт", Олуић наглашава да је велико питање како би размена територија била примењена у пракси пошто је низ српских светиња и јужно од Ибра.
"Када је реч о замрзнутом конфликту онда говоримо о решењу које је примењено Дејтонским споразумом 1995. у Босни и Херцеговини. Али, проблеми у Босни нису престали 1995, већ је само окончан рат", рекао је Олуић додајући да Срби и даље имају проблем са "црно-белим" сагледавањем ближе историје, посебно конфликта на тлу бивше Југославије.
Многи политичари у Америци, према његовим речима, су на основу распада Југославије направили озбиљне каријере, а и данас су арогантни и без жеље да се разговара о ономе што се догодио током рата.
"Та црно-бела слика је посебно била видљива када је реч о прошлим администрацијама у САД, али и чињену такозване дубоке државе", казао је пуковник.
Он, међутим, верује да се то сада мења, али и да је то спор процес.
Помиње да се пре две недеље у "Атланда магазину" појавио текст у коме се тврди да су догађаји у Сребреници били почетак "белог национализма" у САД, што је, тврди, потпуни апсурд.
"Па већина Американаца појма нема где је Сребреница, а посебно шта се тамо одигравало током рата", закључује професор са Вест Поинта.
Олуић, који је у саставу инжењеријских јединица америчке војске 1996. боравио у Босни, каже да се тамо први пут упознао са проблемом муџахедина који су се борили и остали у Босни.
У Сребреници, како каже, није било геноцида.
"За мене у Сребреници 1995. године није почињен геноцид, већ тежак ратни злочин. Такав став има и доста мојих колега из америчке војске који су службовали у Босни. Они знају праву ситуацију и никако је не могу описати као црно-бела. Нико не жели да говори о томе шта је претходило овом злочину. Нико не жели да говори о томе колико је Срба убијено на том простору од почетка рата и колико мржње је Насер Орић произвео против Срба", наводи Олуић.
Напомиње и да је веома тешко ту огромну трагедију која се догодила муслиманима поредити са оним што су Немци чинили током Другог светског рата, док ужасним геницидом назива све што се догодило у Јасеновцу, у логорима у Пољској и Украјини.
Прочитајте ОВДЕ зашто је у Чешкој дошло до сукоба у вези признања тзв. независности КиМ.
Извор: Танјуг
