Проналажење поузданих извора који се тичу изградње Објекта 221 није лак задатак јер он датира из доба Хладног рата и Гвоздене завесе која је делила бивши СССР од остатка света. Оно што преостаје су само приче упућених и обилазак подземног града.
Тврди се да је градња почела 1977, на месту испод брда Мишен. Смештено у близини Севастопоља, то је требало да буде дом црноморске флоте советске војске, а ова компликована мрежа бункера и тунела била је позната као "Алсоу-2" или "Објект 221". Требала је да служи као регионално поморско седиште.
Место је одабрано након опсежног геолошког снимања. Откривено је да је брдо Мишен беспрекорне грађе, без пукотина, пећина, ломова или шупљина. Подземни град изграђен дубоко 180 метара унутар ове савршене планине сматран је крајњим обрамбеним положајем, командним центром способним да издржи чак и нуклеарни напад. Имао би властити нуклеарни реактор мањег обима, такође изграђен у срцу планине, и био би способан да опслужује електричном енергијом и подржава војне операције независно од тога шта би се догађало на површини.
Слично као и база нуклеарних подморница у Балаклави, Објект 221 је у великој мери производ хладног рата. На јужним обалама Црног мора, удаљеним од Крима само неких 250 км, у Турској – која је америчка савезница и чланица НАТО-а, биле су смештене америчке ракете Нике-Херкулес. Зато је СССР морао своју нуклеарну војну морнарицу на Кримском полуострву да опреми моћном одбрамбеном противмером, као и да омогући приступ Средоземљу уколико буде потребно.
Идеја која стоји иза Објекта 221 била је осигурати регионално седиште нуклеарне црноморске флоте, али друга прича сугерише да би она могла да служи и као хитни резервни командни центар за читаве совјетске војне снаге. Крим је дуго био омиљено одмаралиште међу руском елитом, па је тако подземни град заштићен бомбама у близини одмаралишта на плажи могао да осигура прикладан заклон у случају да избије нуклеарни рат, док су се диктатори сунчали на златном кримском песку.
Да су којим случајем одлучили да нападну Москву попут Хирошиме или Нагасакија, ово је требало да постане резервни командни пункт. Чак и ако није истина – прича добро звучи, а уласком у Објект 221, све указује да је то требало да буде тачно тако. Објект 221 саграђен је тачно унутар планине, на дубини од 180 метара испод чврсте стене. Чврстом стеном која штити ове тунеле од било каквих ваздушних напада. Комплекс испод планине Мисхен сматра се другом највећом подземном структуром у целој Украјини, одмах након кијевског метроа.
Објект је изграђен на четири нивоа - командни ниво, стамбени ниво, хардвер и комуникацијски ниво - са два сигурна улаза, источни и западни, удаљени 650 метара, и оба излазе на пут који кружи по обронцима планине. Ови огромни тунели довољно су велики да кроз њих без проблема пролазе и војна возила која могу ући и до 500 метара унутар стена. Пројекат је извео специјални батаљон подземних грађевинских радника - тимови са искуством у изградњи бетонских силоса за балистичке ракете.
Постављени су цијеви и каблови, заједно са осовином која је спајала базу с радарском платформом на самом врху планине.
Кућиште је припремљено за мали нуклеарни реактор смештен на задњем делу комплекса. Постоје докази да су уграђени ваздушни канали, вентилатори, водоводне и канализационе цеви, док су у празне осовине између нивоа смештени лифтови. Крај хладног рата означио је и крај СССР-а као јединствене државе, па су стали и радови на Објекту 221 и то негде 1989. године, кад је 80 одсто посла било обављено. У децембр 1991., Украјина је успела да се одвоји од брзо распадајућег Совјетског Савеза и постане независна држава. Некада сигурно место на брду Мишен било је чувано до 1992. а онда су убрзо почели да га пљачкају па је данас доведено до непрепознатљивости.
У оне ране постсовјетске године постојали су предлози да се бункер искористи као постројење за флаширање минералне воде или вина, а занимљиво је да је сличну идеју имао и Никита Хрушчов за сличан Објект 825 – који је требало да буде подморничка база на Балаклави, али је тадашњи совјетски председник рекао да је превише примитиван и премален за ту намену.
"Ово треба дати винарима", рекао је тада мрзовољно Хрушчов. Током следеће деценије машине, цеви, каблови и плочице били су темељно почупани, а користио се и експлозив како би се отворили запечаћени делови подземног града. У року од само неколико кратких година, Објект 221 препуштен је пропадању.
Сухоји 35 отерали израелске бомбардере! Спречили напад на Сирију! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: express.hr
