У исто време авиони сиријског режима засипали су села око сиријског града Идлиба, утирући пут војној операцији према Марет ал-Нуману с циљем да се преузме потпуна контрола над аутопутем Хама-Алеп, пише Ал Џазира Балканс.
С друге стране, поједини који су стали у Ердоганову одбрану нису успели да оправдају његову посету и одабир времена, после чега је избило више демонстрација на сиријској граници. На демонстрацијама у Идлибу грађани су палили фотографије председника Турске, оптужујући га да је продао сиријску револуцију, што је довело до пометње на политичкој сцени.
Откад су се руске трупе крајем 2015. укључиле у рат Сирији, кормило се постепено окретало у правцу режима Башара ал Асада. Русија је наставила са операцијом поновног заузимања подручја која је заузела Слободна сиријска армија, а окончана је у зиму 2016. Бомбардована су сва подручја под контролом побуњеника на периферији Алепа, што је резултирало њиховим повлачењем у Идлиб.
Зашто је Русија ушла у Сирију?
Сирија је стратешко подручје за Русију на различитим пољима. Историјски гледано, стратешки савез између две земље од средине 1950-их представљао је равнотежу за тај регион. С друге стране, све већа стратешка важност географског положаја Сирије дошла је до изражаја када су западне земље 2009. покушале да продуже гасовод од обала Арапског залива до Европе, преко Јордана, Сирије и Турске.
Међутим, присуство Русије у Сирији ометало је тај огроман пројекат, који би, ако буде завршен, утицао на руску доминацију на тржишту гаса у источној и средњој Европи. Зато је пројекат заустављен након притисака Русије.
Какви су амерички планови?
С друге стране, планови САД заснивали су се на наоружавању сиријских побуњеника квалитетним оружјем као припрема за свргавање Асадовог режима, чије би место заузео проамерички режим, у покушају да се заливски гасовод спроведе према Европи кроз Сирију.
Али, руски одговор на наоружавање сиријских побуњеника био је изненађујући. Путин је своје трупе послао у октобру 2015. у Сирију, потпомогнуте најновијим оружјем из руског арсенала, које је Русија одбила да пошаље Асадовој војсци због страха да ће доспети у руке побуњеницима као ратни плен. Улазак руске војске у борбу резултирао је тиме да ствари превагну у њену корист.
Савез Турске са Русијом
Имајући у виду Путиново неслагање са Ердоганом кад је реч о Сирији, савез између њих двојице нужан је због све већих притисака Запада на Турску и Русију. Америчка подршка демонстрацијама у Украјини 2014. довела је до тога да на власт у тој земљи дође прозападна влада, само 500 км од Москве, као припрема за њен улазак у НАТО и ЕУ.
САД су у лето 2016. подржавале и неуспели покушај војног удара у Турској и зато се савез Турске и Русије на политичком, војном и економском пољу сматра преком потребом за обе државе.
Након што је Турска примила ракетни систем С-400 у јулу, САД су зауставиле извоз борбених авиона Ф-35 у Турску, а турски одговор на то био је да постоје бројне алтернативе. Тиме је Ердоган послао поруку западном савезу да Турска намерава да купи руске авионе Сухој Су-57, као замену за америчке авионе Ф-35.
На крају, сукоб интереса између САД, Турске, Ирана и Русије иде у прилог наставку сукоба, а једини губитник у свему томе је народ Сирије, закључује у анализи Ал Џазира Балканс.
Почела окупација Истре! Општи хаос изазван, Хрвати у паници! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ал Џазира Балканс
